Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

onai svieži povietarac, koii kanda od milošte i,iz liubavi duva, di bi nam podao blage vedrine. Zar je onda čudo, Što često nismo znali, bismo li gledali u nebo, u šumu, u logorsku vatru, u liude oko vatre — ili na Prošćansko iezero, koie ie milovao. siaiem sSVOih zraka naš naidraži noćni druge Miesec. Ei, da nema discipline, da nema vodstva! Ma kolik bio umor, odletili bismo na onai puteliak, što vodi do našega blagoslovenoga izvora, ili opet na onaj, Što vodi od Labudovca uz gornja iezera do. Koziaka.

Ali disciplina ie disciplina! Iza vatre možemo još samo da ı brzini progovorimo o aktuelnim događajima, o sutrašniemui pro gramu, o prošlome, danu, o sprovedenoi večeri, pa da usput izreknemo i nekoliko riieči kritike. Ta kritika ie naše pravo, a oma 1 prvome redu pogađa nas same, ier ie Jasno, da na logoru »nem;t priređivača i gcostiiu, tu smo svi iednaki i iednako odgovorni za uspich ili neuspieh kempa«. U posliednioi noći svi osiećamo, kako pored svih kritika imamo da budemo zahvalni za golemi poklon locora i nekako osiećamo u duši dužnost, da svakome pojedinoin učesniku kempa iznova zahvalimo za niegov dolazak, za to, Što smo smieli da provedemo s niime desetak dana i da ga upoznamo, kakav iest, bez pretvarania, bez konvencionalnosti, »u gačćama«.

Dievoike odoše s logora u svoje sobe, a noćas ih osim Oil, koji spavaiu u ambulanti, ispraćuiu ioš neki drugi. Inače ie to zabranieno. ali u posliednioi noći koiešta se oprašta.

Straže tieraiu na počinak, da stvore na koncu Žželieni mir. Ali kao da ova noć ne će ipak proteći poput ostalih noći. Već se približava ponoć, a nas više od desetak siedimo oko vatre. Pievuckamo i razgovaramo se: ne će nam se na počinak. Miesečina ie divna! Ali ne kuie nas ona uz vatru. Druca su to kliiešta, koia mas prikvačiše. Laci jie otišao na izvor po sviežu vodu.,Možete li zamisliti, kako ie tečna naša voda po danu, a kamoli po noći. No ioš će tečniia biti gozba, koiu nam u,sam ponoćni sat priređuie Milan iz Like. Dao se u lov na rakove. Kako je vieštak u svemu, ulovio ih ie bez ičiie pomoći za kratak čas čitavo čudo. Eno ih, gdice se kuhaiu. Ima nas, koji ne iedemo rakova, ier misu kašer. Ostali se baciše na uspieli produkt Milanovoga umiieća. Neki isdu po Dprvi pufa u Životu rakove, kolih začas nestade.

S nima nestade i »maferiialista«, što pođoše u šatore, da odmah zaspu onim tvrdim i zdravim snom, koiegza pet šest sati stvarain snage za čitav dan napora i veselia. Ostade. nas nekoliko sa stražom i s naše dviie cošće iz Zagreba, koie ne potpadaiu pod locorsku disciplinu, ier stanuiu zasebice, pa eto smiedoše da ostanu vani i iza ponoći. Neki od nas nisu baš od svoje volie bili bndni: želudac, koji im Hpravo za posliedniu noć otkazao poslušnost, nagnao ih, da se bave na sviežemu nuzduhu. No bilo nas ie ipak i nekoliko idealista, koji smo turobno. a ipak usrećeno uživali u divnoi nažalost zadmioi logorskoi moći.

431