Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

PS (Tek

sep MaRe

Tiho, poput potučene vojske zakoračismo oko zadnjih drag.

Iznenada kliktaj: · »Eno mlima ma padu Koziaka!« Još samo iedna.

'draga, pa smo tamo. A odanle do Sastavaka vodi opet ravan put. Sad ic sve sliiedilo neobičnom bDrzinom. Utrnusmo lampe, ier Je počeio svitati — oko mas i u nama. Kao da ie s prvim trakom Zore nestalo umora. Poiurismo do ceste u blizini mlina, zapievasmo •#romko »Tehezahna« i druge piesme, ier nam se činilo, da moramo svima liudima doijaviti, da smo prohodali čitava noć i da smo sretno sticli na pravi put. | Bližao se peti sat. Uz ieku piesama prolažasmo orno pokraj onih iezera. Sad smo još većma megzo inače osjetili veličainost

• 585, }7C o — N\

Na putu do sastavaka. (Foto Hanzi)

onih gromadnih stiiena, što se miestimice ruše strmo u jezero, koie Se Zrcali u čarobnim, privlačivim bojama. Ma koliko se žurili na Sastavke, moradosmo zastati kod svakoga pada, da promatramo sve te vrste slivova, stepenica i slapova. Nismo ih mogli da vidimo u muesečini, ier ie nie međuto nestalo, ali su nam ipak bili novi i drukčiji, ier smo ih gledali očima, u kojima ie bilo miesečeva sjaja i mrke šume i pobjiedničke zore i naviještania dana.

Raspričasmo se o čuvenom Mianjiu naših ainundcvancigera, koji su prohodali gotovo čitav prvi dan logora bez hrane. Od nas četvorice bili su Leo i Viki među niima, a Cvi ie vodio drugu gzruDu, koia ie također imala da traži put po nepoznatim brdima. Treba li boliih dokaza, da smo i mi sposobni za napore, da se ne trebamo bojati muka i rada.

435