Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

:Stoiania dielujući na GaVšiva. Govoreći pri ija! vatri »O stavi prema Palestini«, da. valia vali, u Erec, rekoše na moja usta | ČMHM“tva i mozak: da. Iskrena ie Pih ona ispoviicest.

Kad ie u Vrhovinama lokomotiva s turobnim zviždukom ı GT. Hu moć zaškrinula polugama i kotačima, oćutio sam, da se trgam od nečega. Osjetio sam tieskobu. O, kako će se ta tieskoba pozlatiti u našim srcima! 7Zaj mi je osjećaj dobazao jasno i jednostavno) 'bez ibabvih losiha i umovania, da je Remp duboho zašao m moid „SVITeSf.

Recite sada, Zr prilatelii, niie li kemp koristio našoi stvari, mniie li nas zbližio i Čvrsto povezao? ().

- Tri nedjelje iza logora

REZULTATI.

Sad. kad već bliiedi spomen i na iEOWliie i na neugodne sitnice, iskaču većma obrisi onoga, što ie bilo bitno. Sad se može da gov Ori o vrilednosti i o rezultatima logzora.

Niie teško proreći, u kojem će se smjeru kretati naš dalji Žživot. Logor mu ie odredio pravac, i upravo u tome i iest niegovo bitno značenie, koie se izdiže iznad svih slučainih ugodnosti i neuzodnosti. Losor ie svaki čas dovodio kempašima u svijest: ili — ili! Ili ćeš da zadeš u krug, koji nosi Savez i koji u niemu radi, ili moraš da se potpuno udaliiš. Ne treba nam sezonskih cionista, koji bi da dođu liiepim riiečima i lažnim gcovorima ieftino do priznania. Ne freba nam i onih, koji samo iz tromosti ili makar iz nekih sentimentalnih osiećaia tradicile ostaju u Savezu, a da se više ne osiećaju

_ volike u našoi sredimi, koioi ne mogu ništa da dadu i od koje me

mog ništa da primaiu. Ne treba nam maizžad i onih, koii i pored

osam godina pokreta misu znali da steknu mi mnajelementarniiezca

znania o našim vrednotama. Svi su nam oni balast, koiega se moramo Što prije riješiti, da olakšani i pročišćeni krenemo put cilia. Samo onda će Savez biti duševni dom svih članova, ier Će svi znati da se za tai svoi Savez brinu, da za uređuiu održavaiući za svacda na dostoinoi visini. | (Š)

DJEVOJKE NA LOGONU. (Pismo, koie sam očekivao).

· Danas sam naravno sretna, što sam bila na kempu. Ali kad promislim, koliko sam se morala boriti kođ kuće, da me puste na Fkemp, kad se sietim onih velikih nada, koie su me ispuniavale na putu do logora, onda ipak ne mogu da svladam neki osiećai razočarania.. 441