Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

NI NISI BŽ PR E O NI JI KOME

NAŠ EREC JISRAEL

ŠPILJE U PALESTINI.

Iza logora na Plitvičkim iezerima, koji nam ie dao prilike, da se divimo. Spiliama oko okrugzliaka, da se peniemo u Šupliaru, da zavirimo li Modru Spilju, nema sumnje, da će naši čitaoci s mnogo zanimanja pratiti prikaz palestinskih spilia, koie zauzimaju odlično miesto u geologiji, historiji i u legendama Erec Jisraela.

Palestina se geološki gotova sva sastoji iz slojeva krede i va pnenca (krečnik). Oye meke stvari upiiaiu kišnicu kao spužva, pa je vode u dubinu do morske razine, a i pod niu: Vapnenac serastapa u vodi, u koioi ima ugliičnoga kisa, a kiša upila ovaj plin iz uzduha. Meuto se dakako ne rastapalu svi slojevi jednako, a i u samom jednom sloju imade tvrdih i mekših gromada. Pa kao što na zemaliskoi površini nastaju rovovi i doline, gdie ie građa mekša od ckoline, tako i u unutarnjosti Zemlie voda prodirući kroz sloieve buši oluke na onim miestima, gdje je materija mekana i sposobna za rastapanie .Ako se ovi vodeni kanalčić, šire, nastaju Čitavi DOnoTri.

U diluviiu vladalo ie u Evropi ı Sieyvernoi Americi ledeno doba, dck ice u Palestini bilo kišno doba. U zemaliskoi kori nastadoše onda mnoze pukotine. Kad ie počelo doba rušenia, koie u ciielom pojasu sredgazemne klime vlada i danas, začepiše se gctovo svi otvori. Samo ie male: dio? otvora ostao, da u sušnim danima iz nih izbiie barem mešto od one goleme runožine vode, što se Kkriie u zemaliskoi utrobi. Ovakvih pukotina imade mnogo, samo su sakrivene našemu oku, ier se nad nima naslagalo debelo kamenice.

Ako ie takva pukotina slučaiem ostala sa strane otvorena, eto nam s pilie. Da ie bila otvorena odozgo, bila bi se i ola začepila miuliem i nanosom potoka ili kiše. Ostadoše dakle samo otvori, na obroncima brda uz rijeke, gdie ie voda produbila korito i prodrla u dubinu, a spilia ie ostala dosta visoko iznad niena dna.

Simsonova spit!ia zdesna Žželiezničkoi pruzi Artut—ljerusalem naipoznatiii ie primier, ali ima ioš liepših u Palestini. Imade spilia s golemim dvoranama, i s bezbroinim malenim ćeliiicama, jarugama i kanalima. Vapnenac u ovim spiliama sliči trulome drveliu.

Velikih spilia imade napose u iudeiskoi pustinii. Obično su zadržale prvotni oblik, ali se nekima služio čoviek, pa ih ie uredio i izgradio za stan ili za grob, za staiu ili za obor. Pračoviek ie tisućama godma stanovao u spiliama, i nema sumnie, da ie duže fraialo spilisko doba nego doba građenih kuća. Ali i stanovnici šatora i kuća nisu prezreli u nevolji spilie, koie su im bile utočištem ispred protivnika i nepriiafelia. U predhistoriisko doba Palestine sakrivali su se prastanovmici u spiliama ispred Kenanaca i drugih osvaiača. Kad ie došao čas Kenancima. sakriše se i oni u spiliama ispred Izraelaca. Iz pećina mogli su da ih ističćraiu samo liuti komarciı. Stoza i veli bilila: »! komarce će poslati Gospod na niih, dokle nestanu i oni, što ostadoše sakrivši se pred tobom«. Kad su se naši pređi ukoriienili u zemlii ı upoznali niena brda i doline, počeli su da se služe spiliama. Kad ie David sa svoiom družbom biežao pred Saulom, stanovao ie u spiliama. U danima progonmstva bile su spilie posliednie utočište, u kole su biežali čuvari zavieta da uče i mole. Bez sirmih i uzanih dolina, bez iarusa i bez spilia ne može se zamisliti po b una Makabeiaca, bez niih su nerazumliiva diela zelota u danima razoTenia hrama i za Bar Kohbine revoluciie. Kad su počele krstaškce voine, sakrivali su se muslimani u sDiliama. No krstaši bi potpalili vatre na otvorima, le bi dimom uzgušili nevicrmike.

16