Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Zagreba, Milana rlaasa ız Požege te pismene pozdrave udriuženia iz Pakraca, od člana RK. O. Milana Gerškovića itd. itd. Citanie svih brzoiava i pozdrava popratilo ie Vijeće odobravaniem. Iza toza prelazi se na narednu tačku dnevnog reda:

· Izbor biroa i komisiia.

Biro Saveznog Viieća: Predšjednik: Dr. Moše Schweiger, potpredsiednici: Dr. Salom Freiberzer (Zagreb), Joško Albala (Beograd), Joško Wosenberg (Zagreb) Šimon Perera (Saraievo), te biliežnici: Laci Kadelburgz (Vinkovci) Jeno Hoftimann (Čakovec), Samuel Wollach (Saraievo) i Slayica Gewolb (Zagreb).

Verifikaciiona komisiia: Šmule Engelmann (Zagreb), Branko Grossmann (Križevci), Milan CGioldner (Zagreb), S. Finci (Sblit), Salamon Altarac (Zetica).

Financiisko-oreanizaciioma komisiia: Joško Mosenberz (Zagreb), Jeno Hofimann (ČCakovcc), Šmule Engelmann (Zagreb), Emerich Šporer Subotica), Wihi Kohn (Zagreb), Joel Rosenberger (Zagreb), Emil Medina (Beograd), Leon Pinto (Saraievo), Meir Weltmatnt (Zagreb), Juso Ternbach (Saraievo).

Kandidaciiona komisiia: EHEgon Goldner, Hans First i Slavko Weiss (svi Zagreb).

Priiedlozi se prihvaćajiu i biro zauzimlie svoie miesto.

Prelazi se na daliniu točku dnevnog reda: izvještaii.

Riieč ima Hans F urst, tainik Radnog Odbora, da održi svoi

TAJNIČKI IZVJEŠTAJ.

Uvod. Period rada, o koiem valia da vas izviiestim obuhvaćča vrileme od osiečkog Saveznog Viieća (decembra 1927.) do danas, dakle iedno radno polugodište... Odmah na početku mogu da navzlasim. da ie srazmierno kratkoći radnog perioda ovog Madnog Odbora ovai dosta učinio, premda se u drugu ruku ne smije zatajiti, da se usliied razmih zapreka i neprilika o koima će u ovom izvieštaju biti g#Ovora, naš rad niie mogao potpuno razvit onako kako si ie to Badni Odbor zamislio i želio.

Saobraćai. Neka mi bude dopušteno, da uvodno ukažem ma neke DEDDURANO poiave kod naše omladine. Priie nekoliko godina kao reakciia na ukočenost i »neomladinsku« birokratilu u mašem Savezu bačena ie u omladini teza međusobnog upoznavania te prijateliskog i zaista iskrenogz omladinskog saobraćaia. Koliko god ie ta teza ispravna ipak ie oma u izviesnim rdr Ojiteh, loše shvaćena da nekažem. da le u nekim slučaievima i zloupotrebliena. Tai priiateliski ton smatram kao uviet za svaki iskreni saobraćai i međusobno Dpoviećrenie. Ali u nekih ie tai poiam — nadam se nesviiesno — zamlilenicn iednim drugim poimom, nemam momuentano zgodnog izraza, ali držim, da bi za naibolie označila riječ: hucpaluk. T to se onda bram time, da ie »kritika« dozvoliena. Kritika ie dozvoliena i uvijek dobro došla, ako se kreće u gzramicama pristoinosti tako, da svatko može vidieti, da. ie uiedno i dobronamierna, ali naimanie što smo mogli zahtiievati iest to, da se saobraća s vodstvom, sa liudima, koima ie omladina povierila svu brigu oko rada· i napretka u Savezu, s nekom dozom — odiiozna mi ie ta rileč — respekta, kola mora da postoi Darem prema svakom staTiiem. To ie pitanie odgoia omladine. Kad brišemo razlike po dobi ili zvaniu treba uiedno cdgaiati za zdrav i iedino moguć saobraćai, ier inače ie ta »iednakost« omladine promašila svrhu. Ovo nisam iznio da napadnem bilo koca, nego samo u nadi da će se o tom ubuduće voditi račuma.

Posliie kempa na Plitvicama. U znaku velikoz doživliaia našem prvog kempa održanog ma Plitvicama (august 1927.) razvilala: se situacila u Savezu u stalnome pravcu. Sa svih se strana zahtiievalo ČVTsto organizovanie svih saveznih stanica na bazi izletništva ili »brodskog

273