Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

II. PRIZOR. (Pređašnii i dr. Kovač.)

Dr. Kovač (ulazi, diše zasoplieno zbog astme): Dobar dan, gospodin Kosenfela! (Opazi Levilia, okreće se k miemu.) Vi ste, Čimi Se, DOtpuno poludili!

Rosenield (došao ie dr. Kovaču ususret): Šalem, cčospodine predstoiniče! Što mi pribavlia čast?

Levi (za sebe) On će me baciti van!

Đr. Kovač (siedne na ponuđenu stoliču:; nagluh ice pa kao obično me razumiie pitanie): Hvala ma pitaniu, miie OsObito.

Rosenield (clasniie): Što mi pribavlia čast. cospodine doktore!

Dr. Kovač: Astma, drazi gospodin Weseuicld, samo asima. Hvala Bogu. sluh mi se popravio.

Rosenield (ioš glasniic): Mislim, što Vas ie dovelo k meni?

Levi (se došuliao do vrata i naklania se m=koliko puta): Dakle, ia se prcporučam. (Hoće da izađe.)

Dr. Kovač (maše uzruiano štapom): Vi, hei, halo, Levi! Natrag! Ta zbov Vas sam i došao!

Levi: Oi ve! Ta znao sam ia!

Dr. Kovač: |I to mi ie šames! Poludio ic dokraia! Već čitav sat biežim za nim, a kadzod sam ga dostigao, okrenuo Se i odiurio na drugu stramu.

Levi (za sebe): Sad će me on iziuriti iz službe!

Roserntfeld (dr. Kovaču): Oprostite

Dr. Kovač: Nema tu oproštenia! Zar zato plaćamo šamesa?

Rosenield (liutito): No čuiete, zar Levi ne može kao nuzzanimanie —

Dr. Kovač: Liiepo nuzzanimanie! (Hoće da nasrne na Leviija.)

Rosenield (stane štiteći Leviia): Gospodine doktore, ia sam mu naložio -—

Đr. Kovač (začudeno): Vi ste mu naložili —

HRosenield: Jest. ia sam — |

Đr. Kovač (nastavi): — da se utrkuie sa mnom? Cini mi se, da ste i Vj poludili. Niie li Vas on zarazio?

MPosenield (ne obazire se na to) Naložio sam mu, da ide okolo.

Dr. Kovač: Da ide okolo! Ali on ie iu rio! Kao kod olimpiiskih igara!

Levi: Gospodine predstoiniče, dosta ie uvreda! Olimpiiski — to mi ne smilete reći!

Dr. Kovač: Dakle, zbog čeva ste biežali tako preda mnom?

Levi: Zboz čega? ZDog straha. gospodine predstoiniče!

Đr. Kovač: Straha? Zbog čega?

Levi: Zbog poziva.

Dr. Kovač: Zbogz čega?

Levi: Zboz poziva za udruženie. za sieanicu.

Dr. Kovač: Već sam rekao, da ie poludio. (Biiesno.) Tko ima štogod protiv Maših poziva?! Znate li, zašto sam trčao za Vama?

Rosenield: No. zašto?

Dr. Kovač (Leviiu): Da dođete k moioi ženi — guska će da mi crkne!

Levi (za sebe): Sad ic on poludicG! Za svoiu ženu kaže guska!

Rosenield: »Crkne« —, ali gospodine doktore, tko će — o rođenoi ženi »cCrkne!« — ı

Levi: Pa ako će — što ću ioi ia kod toga?

Dr. Kovač (biiesni dalie): Tako hitna stvar — a tai Levi, —

Bosemeeld: Ta šta se dogodilo? Kako —

Dr. Kovač: Kako? Zrno ioi ie zastalo!

Levi: Šopa li on svoiu ženu?

Dr. Kovač: Zrno! A sad — hoću da iz brzo dadem zaklati.

Rosenield i Levi (su užasnuti.)

Dr. Kovač: Ali šoihet ie otišac. iz grada, a naš czospodim Levi —

Levi:: Gospodine doktore, ia da — Bože me sačuvai!

Rosenield (se stao smiiati.)

Đr. Kovač (liutito Rosenfeldu): Vi se smiiete, a dotle će propasti guska, moie žene nailiepša guska!