Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Levi (počinie shvaćati): Guska?!

Dr. Kovač: Još pita! Jadna se guska bori sa smrću. a moia ic Žena sva očaina, Vi nečovječe, (ide prema niemu) hoćete li, da Vam narastu krila

Levi: Idem, idem! (Žuri se do vrata. Na vratima.) A ia sam zbilia mislio, da covori o ženi! (Odlazi.)

IV. PRIZOR. (Rosenield, Dr. Kovač.)

Rosenield (niie prestao da se smije.)

Dr. Kovač (uvriieđeno): Ne razumiiem Vas, dragi prijiateliu. Imam mneprilika u kućanstvu.. a Vi —

Rosenield: Ali niie to zato, gospodine predstoiniče! Mislili smo — hoću da Vam iskreno kažem — mislili smo, da ste htieli spriiečiti siednicu!

Dr. Kovač: | Vi se još smiiete! Pa i to bih mogao kao predstoinik!

Rosenield: Oho!

Dr. Kovač (uzruiano): Jedva smo s teškoni mukom skupili novaca za novi zid na gcrobliu — (s promijenienim, mirnim glasom) uostalom, moram ioš da govorim s Vama zbog zida, naskoro će početi zidanie — (opet uzrujano) iest, s teškom mukom skupili smo tih nekoliko para za TrOođeno groblie (pokazuie kretniom glave pravac, u koiem leži groblie) a onda Vi ioš skupliate — za Pzalestinu!

Rosenield: Molim Vas, koliko ste Vi već dali za Palestinu?

Dr. Kovač: Ja? Još neka i dadem? A cionisti mi unose razdor u općinu! Zar niie sve dosad vladao nailiepši mir u našoi općini?

Rosenteld (čini istu kretniu glavom, kao maločas dr. Kovač): Jest — iza onozza zida!

Dr. Kovač (nastavlia): Ovye nove iikje — Židovi trebaiu državu — tko ic to ioš čuo — to ie neka nova piesma, koiu su doniieli k nama omi iz POLO)

Rosentfeld (čuie glasove izvana) Cini mi se, da ću Vas odmah DOZU s iednim takvim zagrepčaninom. Sigurno će Vam se svidieti!

Dr. Kovač: I on ie cionist” No, tai će imati šte da čuie od mene! (Čuie se kucanie.)

Rosenield: Molim, samo napred!

V. PRIZORH. (Pređašnii, Lea, David.)

Lea (uleti u sobu): Vidi, tata, koga sam ti dovela!

David (ulazi za Leiom i pristupa k Rosenieldu).

Rosenield (ide mu veoma priiazno u susret): Susreli se na ulici?

David: Šalom, dragi gospodin Rosenield! Bio bih dakako i bez toga došao! Dakle, kako ie, kako ste?

Lea (ie dotle pozdravila dr. Kovača): I doktor bači ie kod nas! Iza dugogza vremena!

Dr. Kovač (pomaže ioi kod svlačenia, razumiie krivo): Duga — ta haliina? (Gleda ioi sukniu.) Vidio sam već i dužih!

TLea (se smiie): A poznaiu li se gospoda? Dopustite —

Dr. Kovač: Dr. Kovač.

David: David Kohn.

Dr. Kovač (s rukom iza uha): David?

David: Kohn. cospodine doktore, iz Zagreba.

Rosenield (pokazuie kretniom Davidu, da dr. Kovač ne čuie dobro.)

David: Kohn.

Rosenield: Kohn, gospodine doktore, kao Vaš otac.

Dr. Kovač (kojemu to niie milo, uiedliivo Davidu): Znate, gospodin Rosenfeld ie čudak, on ic cionist.

David (sieda): Tako i treba! I ia sam takav čuđak.

Dr. Kovač: A tako! Htio sam samo —