Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

| Daviđ: Molim, ne trebate se 1ST)IICcUVwalE; UC LAC co Eeee Ia JRVNA A a UA az S IMATI općine! A gospodin Rosenicld Vam ić čudak —. jer Voli ŽidovSku kulturu? |

Dr. Kovač: O čemu to govorite? Znate, ia san malo nagluh.

David (kima slavom U znak pristaiania) Većina ie naših općinskih predstoinika nagluha, kad se radi o Židovskoi kulturi.

Dr. Kovač: Pa što se općine tiče židovska kultura!

Rosenield: To i ne treba da nam kažcte, gospodine predstoiniče! Ali Vaš se tiče židovska nevolia! : -

Dr. Kovač: Što hoćete od mene? Daiem svakom šnoreru pet dinara, nekad

· i deset, a SVE ostalo mi ie laniski sniiec!

David: A Palestina!

Dr. Kovač: Palestina — preklaniski snije! Meni ie ovdicć savim dobro.

David: Egipat, Egipat! :

Dr. Kovač: Što? ; i

David: To su govorili i predstoimici u Ežyiptu, kad ie židovski narod htio da se oslobodi roDpstvYa.

Lea (hoće da ih umiri): Ali, gospodo — )

Dr. Kovač (u neprilici prelazi na napadai): A Vi sebi umišliate, da” ste nadčoviek, nadžidov. ičr imate u svakom džepu šekelski blok. Mislite, da ste Vi centar svileta?!

TĐavid: Gospodine doktore, io Vi kažete meni? A upravo ste iziavili. da Vam ie sve laniski sniiec, osim Vaše veleciieniene ličnosti?

Dr. Kovač: Nisam to ovako rekao. (Aiektirano.) Ništa liudsko iič mi strano.

David: Ali sve židovske, kako mi se Čini. — (Veoma ozbilino): Ne, g0spodine doktore, ne osiećam Se nadčoviekom — ili kako ste ono rekli? nadžidovom! Ali Židovom. odgovornim diielom naroda —

Dr. Kovač (zlovolino): Naroda! Mi nismo narod! Što ie to uopće — narod!

David: Narod? To ie, recimo. neizmierna rijeka, kojia dolazi iz neizVIćsnosti, a VEŽE SVG generacije iednu S drugom, svaka ie talas. a mi? Što ie poiedinac? Kabplica vode, malen val. — Neka se kap odvoii, egoistički, da tako kažem, ona se izgubi, nestaicč. Ali one druze, koič se drže na okupu, koič sebi krče put. koie su snaza — niie li to liieDO, kad riieka goni točkove, naokolo procvieta zeimlia — narod hoće napred, svaki val hoće, a ima iedan cili. (Opazi, da ice zašao u patos.) Ali to ie bilo previše. Vama ie to i onako laniski Smijez. Oprostite, gospodo. čoviek se nekad zaboravi!

Đosenield (koii ie zaneseno slušao, prolivi se): Oprostiti — dragi priiateliu!

Lea (i osa ie slušala sa siainim očima, moleći) Gospodine Kohn — ne čitave sate mogla bih da Vas slušati.

Tjr. Kovač (koleza su Se Davidove riieči očito doimile, ustaie i stište Davidu ruku): No ne zamjerite! Sto sam priič zovorio, ne treba mieriti svaku riječ. (Pokazuie na Leiu.) Mladež ie uz Vas, kako se čini, ali mi — mi smo odgoieni IL drugim nazoritna. -

Rosenteld: Nažalost — nažalost — ali zar ne ćete ostati? Ta imamo ioš da se porazgovOTimo O Zidu. diCO

Dr. Kovač: Zid će doći posliie na red. Sad moram k ženi. Možda ću se ioš navratiti. Dakle. do viđenia, gospodin Kohu! Liiepo ste ono rekli! (U odlasku bori se sam sa sobom.) Tako mlad — (glasniie.) Zbogom!

Lea (ie otpratila dr. Kovača do vrata.)

Rosenfeld (viče za niim): Šalom!

Dr. Kovač (okrene se na vratima, naslonien na štap, pogleda oštro u sobu i veli iza časka promišliania slasno): Ša — (ne može da izusti Čitavu rileč, mrmlia nevoliko i odlazi brzo.)

VI. PRIZOR. (Rosenield, Lea i David.)

Rosenield (gleda za dr. Koyvačem začndeno): Ša — ša — dr. Kovač Zzotovo veli šalom? Dakle, gospodin Kohn —

08)