Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Lea: Gospodin Kohn, ı ia —

Rosenield: Dakle, moram Vam zaista čestitati!

Lea: A da si ca čuo. tata, kako ie govorio s dievoikama —

David (ie već prliie kretniama pokušao da se brani): Ne dovedite me u nepyriliku! Maločas sam sc iednostavno zaboravio. a ma korzu, kad sam Vas susreo s onim mladim: damama — čuo sam. da ne razumi, zašto baš one moraiu vršiti praktični rad —

Lea:·A on nam ie to tako liiepo rastumačio, tata, da smo sve FOtovo zaplakalc.

Rosenield: | ti?

Lea: Sve osint mene! Ja ne viešam kabanicu' prema vietru!

Rosenield: A pražnienice kasica?

Lea: Dievoike idu sutra posve stalno.

Rosenield: Dievoike? A fi?

Lea: Ja? IT ia. Za ova puta!

Rosenield: Vidite! Za ovai puta! Slušaiu va kao – no, ne kao u templu – ali već časak iza toga: »Za ovai puta!« Ta ne mogu DOTUCiV prilie svakoga pražnicemia 1 Zagreb po Zzospodina Kohna.

TLea: Zašto ne? Dievoike bi se veselile.

Rosenfeld: Da, ovakav mladić — nemoite si mišta umišliati — mogao. bi da preokrene čitavu Oopcćinu.

Lea: Ali zašto stoiimo? (Ponudi Davidu miesto krai peći.)

David: Hvala liiepa, — ali ne smetam li Vas, gospodin Kosenteld?

Rosenield: Molim, samo izvolite siesti, ia moram da izradim izvieštai za siednicu, onda Vam stoim na službu. Vi ćete ostati večeras ovdic”

David: Svakako. Još ćemo moći da se porazZovorimo.

Rosenjeld: Vrlo dobro, samo što sam užasno umoram i pospanm! Posao —-PJUICIUT(LSC VO) zaista s sam previše star. (Uzme »Židov« i arak papira pa siedne u nmasloniač u pozadini.) Dakle, neka Vam moia kći štogod priča. a ia ću da radim.

(Kratka pauza.)

Lea (poluzlasno da ne smeta oca): Vama ie liiepo, Živite u velegradu, putuiete Često —

David: Ah, kakav velezrad! Osim toga, Lea, osieća se čoviek u mnoštvii često osamlieniii, neso među nekoliko liudi!

Lea: Ja se osiećam medđi ovo malo liudi dosta osamliena.

Đavid: Pa imate priiateliica —

Lea: Ne, nemam. Gotovo sve su se poudale u tuđinu. Nemam mikakve razonode ni pobuda. U uredu, kod oca? Jedamput u nedielii ie kino ne mozu uvilek da Čitam romane — nekad ples —

David: A Vi ioš uviiek tako rado plešete?

Lea: Strastveno. Sto de radim? Muškarci imadu svoie mušice ili iavni arci —

David: Zašto samo muškarci” Javni rad tiče se i žene kao i miuškarca.

Lea: Ali što da se radi. molim Vas, tude?

David: Što? Bože, koliko ima liiepih mogućnosti! Čitav život niie dovolian za to, Lea!

Lea: Mislite sigurno opet ne cionizam. Uostalom da znate — iskreno ZOVOTreći — razgovor ma korzu — a onda s doktorom Kovačem — Vi biste me mozli navesti na tai Dut

David: Dovest ćete me opet u nepriliku, Lea. ! Vaš otac ie cionist, a —-

lea: Da, zli kod nieca ie to uvilek bila neka dobrotvornost. Dosada ioš nisam bila shvatila, kakvoza smisla ima biti Židovka. (Kao da prelazi na drugu temu.) Jesie li već bili u Palestini, cospodin Kohn?

David: Ne. nisam ioš mogao. Svadbeno putovanie — možda će me odvesti onamo. A posliie preseliti sasvim. draga Lea.

Lea: Čudno — Vi me zovete Lea, a ne Lia — ali ne slušam to više onako nerado — -Z