Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Đavid: Ne mogu zamisliti. da ste to ikad nerado slušali — Lea — koliko čara u tom plemenitom imenu! (Patos riieči ublažuie hotimično nepatetskim govorom.) Bila ie kći beduinskoza kneza, čedo pustimie, poput praoca Jakova, koi ie uze za ženu. Biblija veli, da ie imala blage oči — lijepe židovske oči (iza stanke, gledaiući Leii u oči) kao što ih ioš i danas imadu niene unuke.

Lea: Prvi puta čuiem ovakve riječi. (Zamišlieno ) U velegradu — iedamput u slastičarnici — divila sam se dvima damama, Što su siedile blizu — kad li reče iedna druzoi: (prezirno) »Gle te židovske oči!« Odonda — dame su pripadale sigurno plemstvu —

David (ozbilino): Dakie ravne?

Lea: Kome?

Đavid: Vama dakako. Nama. | ako mislim. da mizgdie u Evropi nema tako starih porodica, kac u nas Židova.

Lea: Vi ste Šovimnist!

Đavid: Zašto? Zato, što se oslećam pripadnikom dobre stare rase? Šovinisti su oni, koii hoće da izvedu iz svosa poriietla povlastice. Ja to, me činim. Naprotiv. Mislim. da plemstvo nameće dužnosti.

i.ea: Da — noblssse obligze! — Zidovski trgovac — zašto mile moi otac nikad tako govorio!

David: Niie važno. što tko govori. On radi po svom uvlereniu —

Lea (Grazumiie sad): Dakle rad!

David: Da. on radi, koliko mnaiviše može. Pionir u Palestini i tihi, požrtvovni saradnik iu, na svom čednom mulestu, to su plemići — to ie židovsko plemstvo naših dana!

Lea: To ie Vaše uvierenie. I zato možete tako da govorite s liudima. Zato sam — (ispravlia se) su Vas dievoike tako slušale! Ali predstoinici su prestari! Oni ne će nikad razurieti —

Rosenield (ie zaspao. Novine mu ispadaiu iz ruke.)

David: Pa šta će nam stari? Zar nismo mi tude? Mi smo mladi — (glasniie) I.ea. a kad čoviek mic sam —

Lea: Tiše, otac ie zaspao — probudit ćete ca!

Đayvid (šapće): Ne, ne ćemo da ga probudimo. Htio bih. da mi Lia priča O ei —

Lea: Me, gospodin Kohn će mi pričati — o Davidu —

Dayid: A oca ne ćemo probuditi. On sania.

Lea: Jest, neka sania. Tko zna, o čemu sad satnia —

David: O čemu? :

(Dok su se oni razšovarali, nastao ie na pozoruici potpun mrak. Vidi se

ioš samo crveni trak svijetla iz peći, krai koie siede Lea i David. Onda i

on uzasne. — MRosenfeld i Lea, neopaženi od cledaoca. ostavliaju DOZOVnicu u iminmi. koia smije da traig samo kratko vriieme. Muedđuto počinie felefon žestoko da zvoni. — Kad ie opet postalo svlietlo;, David ie sam P-

DOZoOrBic;i.)

VII. PRIZOR. (David, pvosliie Rosenteld.)

Đavid (kod slavne Kkriiige, bez kaputa, veoma zaposlen. Zvoniava telefona ne prestaie): Da, da. eto me već! (U teleion.) Ovdie tvrtka Rosentfeld

i Kohn! — Ne. niegov zet. — Čime možemo: Služiti? — 3. vagona? Kako ne? — Molim, u ponedieliak! — O) ne, gospodin Goldberzer, to ie bilo prije. — Mi smo veoma proširili posao. — Dakie, molim, pone-

dieliak. Klaniam se! (Zatvara telefon, vraća se knjigama.)

Rosenteld (ulazi užurbano): Morat ćemo ioš koga namiestiti. Posao se raZVla kolosalno. (Sieda k pisaćem stolu, počinie gcrozničavo. raditi.) Je li tkocod naručio?

David: Goldberzer 3 vazona. Za ponedieliak. Rosenield: A kakva ie bilanca ?