Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

David: Niie ioš sve svršeno, oče. Ali-iedno ti već sad mogu reći — IOŠ jč bolia nego lani! | | F Roscenield (usred rada): Vrlo dobro, vrlo liiepo! Pa da, ovakva mlada sila u poslu! Da ie to doživila moja žena! Ako ovako mastavimo, idem na Pesah posve sigurno opet u Palestinu. Ovai put ogledat ću se za kakvim zemljištem. (Telefon zvoni.) ~ 3

David (hoće k telefonu.) _

Rosenield (ca ie pretekao.) Halo! — Šalom. gospodin direktor!

David: Tko? , ; . ZS9aV

Rosenield (pokriva aparat rukom, brzo Davidu): Abeles! Onai, koi sč nekoć htio prekrstiti! ,

David: A sad? : j

Rosenield (u felefon): Ne, gospodin direktor. Koliko znam, nc može ebreiski učiteli da svlada ni dosadašnie satove. (Dayidu brzo.) Da namjestimo ioš ijednog hebreiskog, učitelia? (U teleion.) Zašto ne! Ali, hoće li se naći dosta učenika? — Kako? Il vaša žena hoće da uči? Molim —

ia ću se pobrinuti! — S kasicama? (Bojažliivo.) Da, io ic nešto movo — Većina ie općine to tražila (Rađdosno.) Dakako — znao sam, da se gospodin direktor Abeles ne će tomu protivitfi! — Dakle do vidđe-

nia na siednici, šalom! (Zatvara telefon.) · David (radosno): Abeles!

Rosenfeld: Napreduienio! Hoće li samo uspieti ova novost S kasicama? Tvoji su prijedlozi dosad bili uviiek veoma dobii — ali smiiemo li traŽiti od liudi, da lično dolaze ovamo s kasicama ma pražniemie —

David: Zašto ne? |I dr. Kovač se toplo zauzeo za ovai priiedloz.

Rosenield: Ta iedya smo bili dorasli dosadašniem vrtlogu na siednicama —

David: A zašto da se ne nađemo sad u vrtlogu kasica?

Rosenield: Aide de, samo neka uspiice!

David: Ta upravo Si govorio s direktorom Abelesom. Vidiš, da nema ništa protiv toga i da će sam lično doći.

Rosenfeld: Abeles! Ta on ie naš! Otkako mu ie sin u Palestini, odonda. ie dobar cionist. Tako dobar cionist, kao što ie priie bio miešumed.

David: Uvieren sam, da će pokušaji uspieti i kod drugih. (Čuie se kucanie.)

Unutra.

Beniamin (Davidov sin, liepušast šestgodišnii dječarac ulazi i Vuče za SObom veliku košaru za rublie): Šalom avi, šalom sadi — hineni mevi lahem et hasal! .

Đavid: Emor kroatit, ialdi — govori hrvatski, (csledaiući na publiku) ov

ioš ne znaiu hebreiski. SORaU

Beniamin: Zašto ne znaiu hebreiski, tata? Pa to su Židovi!

Đavid: 1 ia iedva shvaćami razlog, sinko. Dakle, Što nosiš?

Beniamin: Nosim vam košaricu — za pražnienie kasica —

David (u smiiehu): Košaricu! Košaricn za movce sam mislio! Oče — hoćemo li trebati košaru za rublie?

Rosenield: Pa neka ie metne do prozorčića —

Beniamin (čini to): Ovamo?

Rosenteld: Da, a možeš otvoriti ; Drozorčić.

Beniamin: Otata. zašto prozorčić?

Rosenield: Moramo va otvoriti. ier će doći toliko ljudi, da me bi sfali u poslovnicu — (napola Davidn) tako barem misli tvoji tata.

Benjamin: Ako tata tako misli. onda ic sigurno istina!

David (koii ie kao i Rosenteld za vrileme razgovora neprestano marliivo radio; pogleda na sat | zatvori glavnu knjigu): Već ie kraini čas da prekinemo posao i da započne privatni Život!

Beniamin (ie otišao k prozoru i pogledao van)> Dolaze liudi! Već dolaze prvi! (Čuie se kucamnie na prozorčiću.)

Rosenjeld (trči k prozorčiću i opet natrag): Evo ih, već su tu! Tu su kliučevi, tu ie, blok s potvrdama. Baš sam znatiželian, kako ćeš to napraViti! : |