Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
MOŠE SCHWEFIGER: NAKON PROLIVENE · KRVI U EREC JISRAELU
Još su nam preblizu dani užasa, a da bismo mogli hladno promatrati posliedice sukoba u Palestini u političkom, ekonomskom i kulturnom pogledu; ioš nam se pri pomisli na miesec av i elul ove godine prikazuju iznakažene liešine, prolivena krv i vatra kojia ništi rezultate dugogodišnieg rada čitavog naroda. Novine su donosile raznolike vijesti, i o samim događajima i o stavu Velike Britaniie koji će zauzeti, o budućim odnosima Židova i Arapa u Palestini: samo jedno pitanie nisu novine tretirale, ier ie bilo van svake sumnie: hoće li Židovi nastaviti započeti obnovni rad u Palestini? Židovstvo u galutu, nikad tako uiedinieno, dalo ie na to iasan odgovor: na započetom putu nema više povratka: ili će se heroiski poginuti, ili će narod izdržati kod svog ideala do konačne pobiede.
U prvim danima kada smo ioš svi stajali pod prvim, strašnim doimom palestinskih vijesti, zapitao me neko ima li smisla boriti se protiv tako nadmoćne fizičke sile. Odgovorio sam: »Kad bi Srbi bili nakon puta kroz Albaniju na Krfu počeli razmišliati o tome, da li dalia borba imade smisla, danas ne bi bilo Jugoslaviie.« Jugoslavija danas ipak postoi... Ne bude li židovski narod razmišliao, biće i Erec „lisrael.
*
Ako se iznosi kao razlog palestinskom sukobu pitanie prava ma Zidinu naricania, ako se istražuje, da li po status auo imaju iedni ili drugi voće ili manie pravo na onai komadić prostora, da li ie status auo sa židovske strance povrijeđen ili nile, odgovorićemo sudu da mi imademo pravo na Život koji ie iedino u Erec Jisraelu moguć. Hoće li se naći iiedan sud civilizovanog svijeta koi će mrtvim paragrafima bivše turske vladavine možda utvrđeno takvo pravo staviti nad slobodu i život iednog čitavog naroda? Hoće li se naći iiedan sud civilizovanog svijeta koji će naći iače pravo od prava ma Život?
Ako se budu kao razlog sukobu u Palestini uzele divergenciie ekonomskih interesa dvaju naroda, zapitaćemo sudije da li se ekonomski interesi Arapa sukobliuiu sa židovskim time, što se židovskim radom unosi u zemliu civiliza<ila, Što se primiernim sociialnim životom Žžidovskogr radništva daje smier Životu i arapskom radniku kako bi se, oslobođen od srednieviekovnih tereta. združio sa židovskim radnikom u ciliu pridizania niihova životnog nivoa. Koji će biti tai sud, te bi mogao ustanoviti suprotnost ekonomskih interesa dviiu zajednica kad iedna, ona bogatiia, drugoi samo daje i pomaže bratski?
Ako se bude uzela kao razlog krvoprolića u Palestini protivnost kulturnoTniacionalnih težnia dvaiu naroda, zapitaćemo i opet sudije da li smo ičim sprečavali ostvarivanie arapskih kulturno-nacionalnih čežnia, ili smo osnivaniem škola, sve od osnovnih pa do sveučilišta, nesamo za se nego i za Arape, pružali mogućnost za niihov kulturni razvitak?
Ako se bude reklo, da ie razlog u našoj palestinskoi politici, ukazaćemo ma Brit šalom i zapitaćemo i opet naše sudiie iesmo ii mogli s miroliubivijim nastupom i tendenciiama voditi politiku u Palestini?
I onda ćemo mi zvati pred sud čitav svijet; pred sud pravde, etike i historije i prisiliti da nam opet prizna naše pravo na Erec Jisrael od kojeg se ne možemo više raslaviti.
*
3