Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Možda od početka galuta nikad niie židovstvo tako jednovito radilo za izvršenie narodnih zadaća kao danas. Preobraženie u političkom i ekonomskom shvataniu koje ie nastupilo posliie svjetskog rata srušilo ie u praksi mnoge teoriie državnoga i medunarodnogr prava. Onu nacionalističku nije. Iz kaosa u kojem se stvari nisu riešavale po teorijama kniiškim nego po prirodi i instinktu čoviečanstva izišla ie neokrniena i ojačana nacionalistička težnia. No cionizam nije rezultat ovog preobraženia, on i niie nacionalizam imperijalistički. On ie nacionalizam samoobrane. Krivo imaju oni koji tvrde da će Židovi stvaraniem domaie u Erec Jisraelu postati tuđinci u drugim državama (»Cionizam pre i sada«, vidi »Politika« od 15 II 1929). Niie li galutska poviiesi dovolino dokazala da se Židove smatra tuđincima i bez nihova cionizma i Erec Jisraela? Radi li se možda o našem subjektivnom oslećaniu gradianske pripadnosti državi, u kojoj živimo, pitaćemo nisu li grobovi židovskih voinika ispremiješani s grobovima pripadnika narodnosti one države u kojoj živimo? Ovo su pitania po svom priprostom, plemenitom oslećaiu ispravniie procijenili beogradski četnici (vidi izvieštai o protestnom zboru beogradskih Jevreja u »Politici« od 2 IX 1929). Krivo imaju i oni koji traže sporazum s Arapima pođ svaku cijenu stavliaiući to kao uviet mogućnosti uspiešnog rada u Erec Jisraelu (vidi članak dra Davida Albale u Židovu od 13 IX 1929). Može li se poštenije i iskreniie tražiti sporazum nego što smo ga mi pokušali u Brit šalomu? Ako Arapi od nas traže, neka se odreknemo Balfourove deklaraciie i odmah obustavimo svaku dalju aliju, hoćemo li i onda pod svaku ciienu morati pokušati i provesti takav sporazum? Hoćemo li i opet u interesu udovoljienja Žželii onog dijela Arapa koji nam niije sklon napustiti svoia prava i poziciie? Ili ako takav sporazum niie moguć, hoćemo li napustiti rad u Erec Jisraehi tvrdeći da bez “tog: sporazum&# miie uspieh moguć? Ne! To bi bila klonulost i čekanie milostinie od sudbine. Ne ćemo borbe ali duh borbenosti ne smiiemo napustiti. Ako na temeliu sporazuma me ide, moramo ostvarenie svojh prava izvoištiti. Niie na vazi na iednoj strani udobnost i beskrvni nastavak beskrvnog života a ma drugoj ostvarenie ideala nego. tisuće martiriia, tisuće oskvrnienih sinagoga, tisučgodišnie muke i progoni koji čekaiu da nam budućnost denese onai „plod za čiie dozriievanie podniiesmo svaki martirii, oskvrnienie i progon. Ns vazi ie odgovor na pitanie da li ie imalo smisla sve ono što smo i galutu pro= _Žživjeli ili ie krv uzalud prolivena, da li su naši naibolii uzalud ginuli. Čast naše ·povijesti traži da se na to pitanie dostoino odgovori, da- potomci Makabeijaca ne osramote šehinu za čiiu su svjetlost ovi ginuli. fioćemo sporazum, hoćemo biti i ravnopravni građani država u kojima Živimo ali hoćemo _da te budemo kao: slobodni: sinovi preporođenogr naroda obnovliene domaie. Židovski narod neće borbe, ali se uspravliena kičma neće više saviti!

AML – : x -

__ Po čitavom sviietu održani su profesini saštanci. Na čitavoi kruglii ze'maliskoi gdiegod žive Židovi dicao se glas protesta protiv nevaljale palestin-= -ske administraciie, svagdie se tražila od vlade Velike Britaniie promjena režima u Palestini. Odgovorni činioci engleske politike dali su iziave po kojima “Britaniia meće da otstupi od politike; inaugurirane Baltfourovom deklaraciiom. ·:Možđa će se dati i naknada materiialne štete. Vlada Velike Britaniie ie već, po svom nahođeniu, reagirala na događaie u Palestini. Ustanovliena ie komisija 10. Čiiem- 'Će..izvieštaju ovisiti kažniavanie- krivaca i potsticatelia pokolia. Iz ·židovskog se naroda tek trenuo jecai očaja, -mi smo. tek užasnutim krikom izmoliti kadiš ali ioš nismo potpuno odgovorili na događaie u Palestini. Nesamo davanie novca, nesamo izvoištenie političkih uspieha treba da Dude naš

4