Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

nie »etike proroka« nad koiom Ti toliko strepiš, te niezih problem iek postaje zbog Tvoje strepnie sve komplikovaniii, umiesto da se Traščisti. Moram unapriied da kažem: ne držim Tvoje gledište pogrešnim, pače

štetnim, na temeliu nekog kozmopolitsko-internacionalnog nazirania nego baš sa stanovišta etike židovskih proroka.

Vieruiem svetom i bolnom vierom da tai naš povratak ı dom cili nego »osnivanie ioš jedne malene levantinske države« nakon užasnih muka tokom 2000 godina. Tu našu vieru moramo obiavliivati iza glasa, zaiedno s

onim mladićima iz Nahalala i Fn Hiaroda, koji posred grozničnih močvara pievajiu o dolasku novog čovieka.

aju ima viši

Ali ako Ti misliš, da ie Tvoje retorično i banalno pitanie: »Židov i krv ima li većeg protivurjiečia na svijetu?!« neoboriva zapovijied sinaiskog brda, dopusti mi da Ti izjavim: nesamo da sumniamo u istinitost ovog tumačenia sinaiske zapovijedi, nezo ga naprosto poričemo. Poričemo ga upravo Zato, ler smo na stanovištu proročke etike Mi koii omalovažavamo i »estetiku«, ako nema u njoj »etike«, mi vieruiemo naisvetilom našom vjerom da ıe naiveće blago čovieka sigurnost Života, a ovu obrariiti najetičniia le naša dužnost u svim prilikama! To smo naučili upravo od proroka, onih proroka, za koie nam veliš da ih hoćemo žrtvovati na žrtvenik iedne talmirenesanse. Niie bilo proroka koii niije držao svetom dužnošći obraniti čovieka i narod od nepriia– telia. Ni Moisiie koii kaže: » Tek onda kad Ti Bog bude dao mir od neprijiatelia — onda čuvai čitavu ovu nauku (ne ubii!)«, ni Jezaia koji dopušta da se Jerusolim brani sa »sabliom«, a ioš manie Jeremija koii »skuplia narod na rat« ili Ezekiiel koji »nepriiatelia pali i vatrom uništava ne opravdava Tvoie TnazorTe. |

Ti, gospodine, zahtijevaš ovu etiku od naših haluca koji u močvarama: ginu i saniaiu o novom, liepšem i mirniiem sviietu! i

O tim halucima kažeš Ti, gospodine, da kaliaiu svetu zemliu prolijevaniem nevine krvi? Dakle, gospodine, to ie — bez obzira nato, da ovo ZVUČI iZ ustiju velikog Židova kao krvna osvada — potpuno falsifikovanie proročke etike! I mi nekoiji koji ne držimo etiku proroka posliedniom riječi čoviečanstva, iet hoćemo da se ona razviia i usavršava, odlučno prosvieduiemo protiv toga da nam neko u ime proroka ili bilokoga hoće da zabrani jedino, sveto pravo čovjeka: obranu vlastitog života. Nećemo dopustiti da naše stereotipno iadikovanie: »Postali smo stado koie se vodi na klaonicu!« neko uzvisi do etske zapovijedi iz puke galutske ćudorednosti. Da, mi razlikuiemo židovsko heroistvo od svih drugih heroistava: židovsko heroistvo niie heroistvo napada– nia, nego obrane; ono se ne glorifikuie kao ideal veličanstvenoe ubitlaniz, nego umirania za ideale. Ali od toga ne otstupamo: ako obrana traži Drolijevanie krvi — proliievaćemo krv: i svoju i tuđu. »Židov i krv?«. O, koliko smo krvi proliievali mi kroz dugi vilek naše povijesti! lako niie naš ideal psalmista-krali David, koji ie proliievao krv u svrhu »proširenia državnih granica«, svet ie pred nama heroiski ideal Makabiia koii ie do zadnieg đaha branio Svetište i proliievao toliko krvi u svoioi obrani koliko ie ona iziskivala. Baš ie to, gospodine, ono što hoćemo konačno da istriiebimo iz naše galutske duše: onai kukavičluk koji i iednostavne i iasne riieči proroka krivo shvaća i krivo tumači kako bi svoie pogreške potkriiepio riiečima Bibliie. Tai mentalitet nam je dao, gospodine, onai židovski tip koii u svom privatnom životu niie pošten. koji vara, laže i iz egoističkih razloga žrtvuie i svoga Boga — ali u životu naroda odmah spominie »viši moral« čim dolazi u pitanie interes zajednice. Ovog Židova hoćemo istriiebiti iz sebe! I ako smo to postignuli, uviereni smo

0