Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

FEUILLETON

PALESTINSKI PREGLED iZ GEOGRARIJE, PALESTINE Etnogratiia

Palestina ie etnografski šarolika. U mioi imade nekoliko rasa, nekoliko maroda, ne'koliko religija, bezbroj sekta. Pretežiti dio stanovništva pripada semitima. Ova erupa imade karakteristični oblik nosa, OČIiu i cijelog lica. Boja kože prelazi od bijele i svijetlosmeđe do tamnosmeđe. Kosa ie pretežito crna. Tiielo ie srednie visine, finih linija i vitko. Semitima pripadaju Arapi, Židovi. Sirci. Nesemiti su: Cerkezi, Turci, Evropeici i neka sievernoafrička plemena.

Arapi. Oni sačiniavaiu veliku većinu pučanstva u Palestini, podriietlom su iz arapskih država Arapskog Poluotoka. Podiielieni su u madaine (građane), felahe (scliake) i beduine (nomade). Građani se DOmalo prilagođuiu evropskom načinu Života. Felasi su zaostali i vrlo primitivnih životnih uslova. Beduini su pravi divliaci pustinie. ·Oni su sačuvali naičistiii semitski tip i klasični arapski jezik. Diiele se u dviie glavne skupine: 1) moćni Enezi (4 plemena: Vuldali, Heseni, Ruvala, Bišer) koji se zimi sele u Centralnu Arabiiu, 2) plemena koia se ne sele sa sirsko-palestinskog podiučia (Gavarae, Beni Zahr). Po mentalitetu su beduini pravi prirodni liudi bez civilizaciie: ratoborni i nasrtliivi, liuti u osveti, hrabri i vierni plemenu.

Felasi su se od česti pomiiešali sa staTim sirskim stanovništvom. Zadržali su samo mane arapske. Fatalizam ih drži stalno u primitivnosti. Primitivni su po radu, načinu Života, općoi obrazovanosti. Razlog njihove zaostalosti leži velikim diielom u tom, što ih arapski spahiie (efendiie) eksploatišu u radu pa im ie poželina niihova primitivnost. Odieća im jie nadasve jednostavna. Tuga pamučna košulia. Preko toga šareni i dugi kaput, širokih rukava, iz platna, pamuka ili vune. Ogrtač (abaie) služi kao Dokrivač, vreća i saz za molitvu. Oba se spola odiievaiu gotovo iednako. Stanovi su takoder vrlo primitivni. Kuće imaiu po iednu sobu. Svaka obiteli ima više »kuća«. I hrana je skromna, ponaiviše bilina. Katkad dostaju kruh i voda. Razvijen je familiiaran život. Česte su zajedničke priredbe i igranke. Na njima se pievaiu karakteristične orijentalne pjesme (duboko. iz grla ili kroz nos). Od glazbala ima bezbroi vrsta gusala i bubnjeva. Istaknuti valia nedostoian polo-

Žaj žene: i felaške kojia je rob mužu i cicldiske kojia živi nedostoinim i bezličnim Životom u haremskom zatvoru. Prodiraniem civilizacije može se očekivati popravlianis tog stanja.

Židovi. Staro židovsko pučanstvo koje jie iza pada židovske države a ioš više u bizanisko doba znafno opadalo propalo ic gotovo sasvim u vrijeme križarskih vojna. Tokom vremena pritiecali su Z/idovi u 1Neznatnom broju u »4 sveta grada« Palestine, u Jerusolim, Safed, Hebron i Tiberiias. To ie staro stanovništvo, stari lišuv. ZŽivjeli su većinom od haluke, ponešto od trgovine i obrta. — Novi jišuv stvorio se modernim Židovskim useljivaniem u Palestinu (filantropskom kolonizacijom, a najviše nacionalnom cionističkom kolonizacijom početkom 20 sto lieća). Židovska kolonizaciia Palestine unosi veliko gibanie i velike promiene u etničko obličie zemlje. Židovi izgraduiu nova sela i nove gradove. Unose život i razvoi ma sva područia rada. Stvaraiu novi stalež: židovskog seliaka. Pored gradskog Židovskog pučanstva i kolonista naiznatniji su nosioci novog jišuva gradski i koloniski radnici. Udruženi u opću radničku organi zaciju (Histadrut haklalit haovdim haivrim), imadu svoju okružnu blagainu (Kupat ho lim) i konzum (Hamašbir) pored zuatnos broia drugih zajedničkih uredaba. Partiič su radnika: Hapoel hamizrahi, Hapoel hacair (palestimski dio Hitahduta), Ahdut haavoda (palestinska. desnica Poale cijona: nedavno se ujediniše Hapoel hacair i Ahdut haavoda) i liievi Poale ciion. Radnici su iezgra nove Žžidovske Palestine, i ekonomski i kulturno. — Po podriijetlu, jeziku i običajima dvije su grane Židova: mnogobroiniji Aškenazi, malobroiniii Sefardi. Aškenazi potieču iz Rusiie, Poliske, Rumuniske, Madžarske, Austrije i Niemačke. U Palestinu se sele poglavito posliie poliskih progsona Bogdana lImelinickog (1648—1656) a pojačano u 19 vijeku. Sefardi su potomci španskih i portugalskih Židova. Oni dolaze u zemliu iza progona 1408 g. Niima pripadajui Židoviiz Sirije, Mezopotamiie, Perziie, Buhare i Jemena. — Zajednička odgoja i hebreiski iezik uz zajedničku odgovornost izgradnie narodne domaje stvoriće novi i icdnoviti židovski tip.

Narodno zgospodarstyo

Polioprivreda. Dosad su bile u Palestini metode obrađivania zemlie primitivne. ŽZidovska ih je kolonizaciia usavršila. Uvela