Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

terminologiia zadaje heDbreiskom piscu nesavladive poteškoće. Kao naiznačainiji bih primier spomenuo da ice većina starijih hcebiciskih pisaca koji su se bavili Kantomi zastala već kod prevodienja samog naslova knjige »Kritika čistog uma«. Kako se prevodi jednosložna rječca »čist« u Kantovi smislu? "Teško ie naći u lebrejiskom ieziku izraz koji potpuno odgovara pojmu »čisti um«. Zbog toga su i ovai izraz različiti hebreiski pisci različito prevodili. Ja sam poznam četiri prijevoda rileči »Čisti umx«. 1. »Bikoret Matvuna hathora«, dakle priievod od riječi do riieči. »Tahor« se u hebreiskom upotrebliava samo kao protivnost prema »nečiste. 2. »Hatvuna hacrufa« (»pročišćeni um«). 3. »Hatvuna hankiia«, sasvim krivi prilevod, jer »naki« znači: nevin, bez grijeha, ali nikako »prost svakoga iskustva. 4. »Hatvuna hamoišete« (izolirani um.) ie osebit prilevod koi uz prijevod istodobno sadrži i određenie poima. — Bergmann ie kao i Junowitz odabrao prijevod od riječi do rilieči: »tahor«. I on ie to dobro učinio. Konačno ie kniga o Kantu ipak odrediena samo za filozofski obrazovane, a ovi Će i sami znati smisao te riječi.

Bergmannova je knjga o Kantu pre'gledna i općenito razumljiva. Ona ne sadrŽaje ni Kantov životopis ni razvoj niegove misli, neco upravo samo prikaz niegove filozofiie. Baš u tom ie ograničeniu vriiednost i predmost knjige, ier je fako pisac mozao sigurnim korakom da uvede hebreijskog čitaoca u misaoni svijet Kanta. U pet ctsieka koji se uiedinjuiu u jedinstvenu cjelinu obrađena ije Kantova »MKritika Čisto uma«, etika, filozofila povijesti, kritika rasudne moći i filozofija religije. Obradba ie stvarna i iscrpliiva. Bergmann pokušava da prokrči put Kantu koji vodi kroz gustu guštaru Kantove literature sve od dana Salamona Maimona pa do Hermanna Cohena. Bergmann se služi i vlastitim primiedbama i tumačenjima.

U zakliučnocm otsječku knjige obrađuje Bergmann odnos Kanta židovstvu i Židovima. Nažalost ie ovai predmet raspravljen tek mimozgred. Pilo bi svakako na miestu u hebreiskoi knjizi o Kantu natanko iscrpiti ovu temu. O Kantovu stavu prema židovstvu govori prevedeni odlomak iz dijela »Religiia unutar granica čistog uma fe se upućuie na Cohenove i Guttmannove izvode o tomu. Vrlo ie malo rečeno i o Kantovu odnosu prema pojedinim Žžidovskim ličnostima i prema miecovim Židovskim učeni'cima. A hebreiskoga bi čitaoca svakako zanimalo saznati da ie Kant s mnozim berlinskim i konigsberškim židovskim ličnostima srdačno saobraćao, blagohotno susretao svoje Židovske učenike i da ie unatoč svojim predrasudama o židovstvu bio sklon

Židovima. Naročito bi poželian bio iscrpliiv otsiečak o »Kamtu i M. Mendelssohnu«. Time bi Bergmann bio zaista isptinio osjeftliivu prazninu. Dok je o Lessingu i Mende!ssohnu na hebreiskom ieziku pisano prilično mriogo, o Kantu i Mendelssohnu miie pisano gzolovo ništa.

Samuel Meiseis

»Moznajiime. Iza rata nastaniše se leDbrejski književnici velikim dijelom u Palestini. Poxušaji da se stvori solidna organizacija hebreiskih književnika i umietnika misu lako uspjeli. Bilo ie to naravno od štete — ne foliko za pisce koliko po sam razvitak hebreiske književnosti. Konačno su se organizovali u »Agrudat sofre Erec Jisrael« i pretstavili se javnosti zajedničkom čednom publikaciiom »Mesiba šel sofre Erec Jisrael«. Sve su stvari u OvOj zbirci kratke, fragmentarne i čine dojaim

da su pisane na brzu ruku — tek da se istupi. U toj publikaciji nema ioš mnogih a pomaiviše pisaca od imena. — Drugi al-

manah »Kneset«, izdan priie nekoliko mieseci u redakciji Lahovera, mnogo ie bolje pripremlien. Krug suradnika ie širi, medu uiima ie zastupan i Bialik s dviie piesme.

Spomenuto »Udruženie (ievreiskih) palestinskih književnika« izdaie od Purima prošle godine i svoi sedmičnik »Moznajim«, »za književnost, kritiku i umietnost«. Svi su dosadašnii brojevi uređeni liiepo i majstorskom rukom. Valia priznati napore koie čine urednici da list održe na visini. »Moznajim« se priie sveza bavi pitaniima i problemima koji zadiru u domenu ievreiske kniiževnosti i umietnosti Palestine. Ali imade članaka koji su za sve od jednake vrijednosti. Za nas su od naivišez interesa originalne priče i novele čiji je siže movi život i rad u Palestini. Piesme si uuvršiene DO strogom izboru. Neki su članci DOpraćeni slikama. Recenziie novih kniga i silne ciissti o knjgama. RKknjževnicima i književnosti, dobro dolaze onima koji se bave knijiževnošćii.

Ko se hoće podrcbniie upoznati s kulfturmim Životom. radom i stvaraniem mTOvoga jišuva Erec Jisraela, moraće čitati »Moznajim« i uyiiek će list pratiti s osiećaiem zadovolistva i užitka.

Jakov Maestro

DER JUNGE JUDE

»Der iunge Jude« Tai dvomijesećmik njemačke cionističkosociialističke omladine, koji već izlazi drugu godinu u Berlinu n redakcijii dra. Georga Lubinskoz, biva svakim brojiem sve lošiji. Umiesto da mogne biti od interesa za šire krugove CiO-

44