Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

HANA ROVINA: O HEBREJSKOM TEATRU

- »Habima«, koja ie opet bila na slavodobitnoj turneli po Evropi, p'osav.la ie u dzcembru prošle godine 10-godišnjicu. svoga opstamka. Proslava ije upriličena u Berlinu sa strane kruga pr.iateli. »Habime«. Tim povodom doniiela je berlinska »Judische Runds _hau« nekcliko članaka o »Habimi«. Prenosimo članak Hane Rovine, proslavliene prvakinie »Habime«. IHebreiskom ie teatru potreban dvovrstan repertoar: jedam za palestinski Jlišuv, drugi Za galutske zemlie. Visina palestinske kulture i zahtjevi publike teže za nadnacional– nim repertoarom, za dielima umictnika koli stremi za sveliudskim i krči putove genera= cijama. Kad bi se u Palestini prikazivala takva djela, nesumniivo bi mase nadirale i teatar. Fioće li Palestina da bude prirodna domaja, tad treba isti repertoar koji treba i svaka evropska zemlia. U izvjesnomi se smislu madoše u Palestini naidragocieniji eclemenfi evropskogza Žžidovstva, Svi su Palestinci vidieli evropski teatar. Zato imaju veiike zalitieve.

Drukčiie ie u središtima galutskoga Židovstva: u Poliskoij, Litvi, pumuniskoi, Arnicrici. Posietioci teatra u galnutu mogu da se podiiele. u dviie vrste. Jedni su umietnički neodgoleni. Za njih ie umjetnički teatar stran i suvišan. I)rugi, obrazovani dio, iako shvaća bit pravoza teatra. ipak treba »nacionalni« repertoar. Ima tome psiholoških razioga. Galutski Židov traži od hebreiskog teatra nacionalno uzvišemie i Vezu sa Ži-. dovstvom. U nacionalnim motivima vidi vlastito narodno blago u kojemu želi da uživa. Nećemo ove da optužuiemo. Oxi iz sentimenta traže »naciorialno«.

»Habima« ie teatar u nastaianiu. Ona ioš traži putove. Zar ie čudo, ako »Habima« niie danas konačno izgrađena, danas nakon deset godina protivnosti i poteškoća u svom razvojui? Niie lako naći uporište u ieškoi borbi za opstanak i ı traženiu pravoga Žživotnoga smisla. Svaki hebreiski teatar koji hoće da premosti daliinu galutskoza i palestinskog židovstva mora da se tako teško bori: mora se maime prilogoditi dviema sredinama, rasipanom i raspršenom židovskom društvu. Teško ie glumcu odreći se ižitka da se barem okuša u radnii nadnacionalne drame. T medu mnoczim tužama čula sam i OVU: Zašto ne daiete palestinski komad?” Kad sam.ioš bila van Palestine, ı sama sam saniala o palestinskimi dramama. Palestina ie za nas bila zemlia priča i čudesan i fantaziia. Ali danas ioš ne može da bude prave palestinske drame. Život Palestine nema određenu fizionomiju, sve ie u prelazu i vreniu. Možda će se ipal: naći neki vanredni talenat koii će n visokom dramatskom obliku ocrtali tal život. Bez te pretpostavke svaki ie palestiiiski komad -— radi li o gradu, kvuci itd. — tek prožet lirskim Datosom ili ie propagandističkoga značala. U iomi slučaju može da bude od koristi za koii fond — ali ništa v:še. Čekamo budućnost. HANA ROVINA kao Lea u Dibuku

110