Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

dovskih obrtnika. Pod diktatorskim boliševističkim režimom položai se vrlo promiicnio. Kupovna snaga seliaka vrlo ic malena. Porezi i slijepa borba protiv buržoaziie i malenog obrtnika posvema ie uništila obrtnički stalež tako, da su mnogi obrtnici bili prisilieni potražiti si novo zVamič.

Politika vlade uništila je u posliedne dvije godine cilielu maloindustriiu. Uz ovo stanie nisu mogli židovski obrtnici mikoga da zaposle. Židovska komunistička štampa pckazuie fragiku židovske omladine u Rusiji. Broi ie tehničkih škola vrie malen. Maleni gradovi nemaju nikakvih škola. U svim profesionalnim školama soviečtske vlade uži u svemu 15.000 mladih liudi. To ie srazmierno vrlo malen broji. | apsolventi stručnih škola ostaiu dugo vremena besposleni. U Biijeloi Rusiii i Ukrajini, gdie su Židovi naselieni u masama, industriia ie vrlo slabo razvijena. Ondie nema židovska omladina mogućnost prosperirania u produktivnin zvanjima.

Poteškoće se moraiu da svode i na besposlenost koia danas vlada u Kusiii. I antisemitizam je važan uzrok za nastali položai. U posliedne jie vrijeme sovietska štampa prepuniena vijestima o napadajima na židovske radnike. Akciia vlade i niezina stalna „propaganda protiv antisemitizma ostaju bez uspieha. Antisemitizam se u Velikoi mieri proširio u svim krugovima komunističke parfiie u Rusiji. Ovu činienicit valia uočiti, hoće li se ispitati položai Židova i židovske omladine u MRusij. Općenito valia reći da je S0% židovske omladine ı MWusiji permanentno bez zaposlenia.

Josei Gdesovski

KNJIŽEVNI PREGLED HEBRFJSKA4 KNJIŽEO.NOST

ZNANSTVENA BIBLIOTEKA DRA JEHUDE JUNOVIĆA U JERUSOLIMU

U posljiedniem deceniju osnovano ie više hebreiskih izdavačkih zavoda. Naravno, skoro svi u Palestini. Sada više. i ne vodimo računa koliko zasluga imade svaki pojedini od ovih nakladnih zavoda za Širenje i DOpularizovanie hebreiskih knjiga. Podružnica Stiebel, »Dvir», »Omanut«, »Hasefer«, »Hamicpa« svaki od tih zavoda radi na iednom području. a svi oni zaiedno imaiu vidnu ulogu u šireniu hebreiske Kulture i lmiževnih vrednota na hebreiskom jeziku. Znanstvena biblioteka tı redakciji dra Jehude Junovića — sa SVOia iri ogranka: pravni, filozofski i isfoTriskofilološki — manie ie poznata, ier i djela u izdaniu fe biblioteke nisu namijenjena Š'-

Tim sloievima. U izdaniu te biblioteke izašla su neka diela po prvi puta, neka su izdana uz vrsne i sftručniačke komentare, a neka diela iz svietske literature izdana su” u hebreiskom priievodu. Jedno treba naglasiti: niie naiveće značenie OVE znanmstveme biblioteke, što je učinila pristupačnim meka diela hebreskoi čitalačkoi publici, već u tome, što su autori i prevodioci uspieli da daiu i da stvore meke znanstvene termine iz područia filozofliie i pravnih znanmosti. Niie potrebnonaglašivati koliko ie ovim radovima obogaćen hebreiski iezik, a o egzaktnoi mauci mi da ne govorimo. Pravni ogranak te biblioteke izdao ie do sada neka diela od općeg interesa i za upućene lajike; tu valia istaknuti radove Mav Asafa — docenta hebreiskog univerziteta. Neka diela važe samo za palestinske prilike. — Zakonik Corpus JurisCivilis izašao ie priie nekoliko mjeseci na hebreiskom jeziku. Cielokupna štampa ic istaknula taj priievod kao prvoklasni knijiževni događai.

Od filozoiskih se diela u izdaniu pomce-· nute biblioteke ističu priievodi Kanta i Kuna Fischera. Slijede još spisi Platona, Filona i Bergsona. Klausnerovo dielo »Haraaion hamešihi bejisracel« za svakoga jie od interesa. Moesijanska ideja igrala je u ievreistvu osietliivu ulogu — i i političkom pravcu, a ioš više u duhovnom bivaniu. Klausner ie dao u svome dielu' opširan prikaz o razvitku mesiianske ideijčć od prapočeika. Kako nam se ukazuje u "Tori i proročkim knjigama, za tim iu apokrifskim kniigama i Mišni; dakle do godine 200. Klausner zna i o znanstvenim temama pisati vrlo živo i privlačivo, pa se ova knjiga preporuča svakome koji se bavi ičvreiskom istoriiom.

Na ovu ćemo se knjigu iednom prilikom. vratiti opširnije. Za dnas tek da ukažemo na vriiedan rad Znanstvene biblioteke koia obećaje postati faktorom u razvitku hebreiske nauke. Jakov Maestro

KNJIGA O PALESTINI-

Gerhard Holdheim: Palistina. Idee, Probleme, Tafsachen«. C. A. Schwetschke und Sohn, Berlin 1929. 180 stranica ı 50 Din.

U ovoi se knjizi obrađuie: ideja (cionizma) pa problemi i činienice (židovske kolonizacije Palestine). Obradbi cionističke ideologije posvećeno je možda i suviše prostora, ako ie obrađena ona strama niezina koja je do danas već dobrano i dovolino prorađena (židovski problem, moderni palestinizam) umiesto precizniie analize ideologiia pojedinih partila u današniem cionizmu.

Na 100 stranica riše se današnie stanie židovske kolonizaci;e u Palestini. Tu ie sa-

117