Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

BRANKO GROSSMANN: NAŠ SASTANAK

(Kurz Sžou u Zagrebu)

PBaduiem se uvijek kada dode vrijeme našega sastanka, a žalim za njim Rad prode. Baduiem se, što ću moći da budem nekoliko dana sa svojim Dpri-. jateliima, što Ću opet čuti našu piesmu i igrati naše igre. — I)iieli me već neka distanca od ovoga našega sastanka. Meni nije do kritike. Možda sve niie bilo na svome mliestu. To neka prosude oni koji ne mogu Živjeti bez kritizitania svakoga gesta i svakoga čina svoga bližniega, Meni ie do doživliajia, meni |16 do miadosti kojia se tamo kretala, meni ie do buktania srdaca mojih prijatelja.

Kad smo onako mirno sjedili i slušali riječi predavača, činilo mi se kako 'smo svi prožeti u tai čas istom mišlin: da se posvetimo znaniem, da Se Dpro'dubimo u shvatanin naših problema. slušali smo predavania iz istoriie našega naroda i odamle crpli wvierenie da ie naš narod viečan i da ie upravo naša :generacila ona koia mu treba da dad= danmas-siutra zdravu budućnost.

Spoznali smo: mi smo oni koii mora da izgradimo u našim damimia ri TOT

Pievali smo pesme. ] jiidiš i hebreiske. I one koje ti paraju sice i one koje znače novo koračanie na našoi staronovoi grudi. Ali od svih piesama dirala nas ie naiviše i opet ona stara: »... Bead amenu bead arcenu gibor Jose nafal.« Pao ie za svoj narod i svoju zemliu. Sa smileškom na usnama. JI] rekao nam ie:Izdržite! Boritese! A mi smo odgovofili: Am Jisrac! nai! Živieće, ier bila ioš naša mlada srca.

Plesali smo havu. Često puta. Ali nikada ioš onako kako smo je plesali iza govora dra Lichta. Ono oduševlienie iza onoga mladački snažnoga gzovora moralo ie izbiti. 1 izbilo je... ... Hei lila — hagsalila!... Veim lo ahšav — ematai?i... Htio bih da otio oduševlienie zbog niegova govora ne bi bilo Tek kratkotraino. Iza toga govora stoji stvaralačka ličnost koioj se poklonišsmo zakliučivši da upišemo dra Lichta u Zlatnu knjgeu KkKkl-a.

Obično se unapred tražilo za naše sastanke neke pridievke. Ovome ga ne trebamo nametati. Dao si ga ie sam. Bio ie sastanak stvarania. Nekome upoznavanie vriiednoga druga, drugome ulaz u našu zajednicu, ovome pribavlianie vrijednoga znania. a onome povrafak radu. Svima nama učvrstio le fai sastanak opet: Vieru. Vieru wu našu zajednicu, vieruw w konačni DPobiedu naših ideala.

Živimo opet svakidnevnim životom. Ali vi budite iaki, jer je mladost kola ie uzavrela na sastanku iača i trainija od ukočene svagdašniice, ier ije jaka kao sam Život.

A biti mlad — to ie sreća! Tu sreću našli smoiživimo mi na našim sastancima.

Utopisti su ljudi hoji ne mogu da žive ohovani u obove. 4ho zamre duhovni život promelnuvši se tohom vremena i boholjenja u uhočenu ohaminu hoju ljudi nasljeđuju bez živosti ı razumijevanja, onda se rađa utopist. On se odvraća od života lažnosti i pbrazmne. on teži za svijetom savršenstoua. On Je ugledao njegovu slihu. Taj mu je svijet cilj. On OJERUJE da će se mwjezgovim djelom roditi taj svijet. On hoće da bude stvaralac, ostvarigač 5907e ideje. On žudi za nemogućim. Nemoguće postaje u njegovoj svijesti SOTOSMĆROSCIL.

Robert Weltsch („7heodor HerzIl und wir)

29