Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

MARTIN BUBER: TRI BESJEDE O ŽIDOVSTVU

(Autorizovam brijevod) 2 Židovstvo i Ćoviečanstvo

Kod riaroda koji živi sigurnim, slobodnim, potpunim Životom na rodenoi grudi niie nikako potrebno da ie poiledinac svijestan svoje pripadnosti narodi: ier bio ne bio toga svijestan, pripada unaprvo neminovno svome narodu time, što prirodno učestvuie u niegovu činienju i mišlieniu, u niegovu ieziku i Običaiu. Drukčije ie kod naroda koji ne živi slobodnim i potpunim Životom: iu pojedinac niie unaprvo u zajednici, nego mora tek u niu da se unese; tek iegzova svijest pripadnosti uzeja za do istinske pripadnosti, do zaiedničkoz živovania i saradnie i to tim iače što dublie u isti mah proniče u svoju ličnu osebnost, u tajnu svoje jiedincatosti i što istinskije otkriva što ie baš on i niko drugi zvan da dade tome narodu. Slično vriiedi za odnos iednoga naroda prema čoviečanstvu. Narod koji u zgradi čovječanstva ima svoie određeno, stalno i sigurno mjesto, koji ie jasno i razgoviietno obiliežen zemliom, iezikom i ŽiVOtnim formama, ne treba uopće da je sebi sviiestan svoga značenia za čovicčanstvo. Baveći se svojim poslovima, služi čoviečanstvu na svol način pa ne treba drugoga dokazivanja da mu ie opstanak opravdan. Ali drukčiie ie u židovskog. naroda koji ie svoje prirodno miesto izgubio već priie nekoliko tisuća godina; koji nema više jedinstvene zaiednice jezika i života i koji uviiek i uviiek pitaju za opravdanost niegova opstanka i za potrebu niegova održania — pitaju i iz same niegove sredine. Tu treba da se domislimo tomu što ie ono jedino i VieČRO u tom narodu. Jreba da se spomenemo toga koji se praelemenat čoviečie duše koji se osnovni oblik ludskoga života ostvario u Židovstvu Čišći i jači i die latnijii nego u ikoiem drugom narodu, što ie značio i Što nači tal praelemenat. tai osnovni oblik za liudstvo; čemu ie čoviečanstvu trebalo židcvstvo, čemu mu treba i čemu će mu vazda trebati kao naiiasniie utielovlienie, kao uzorski prikaz jednog od naiviših elementarnih poriva duha. Radi se ovdie o nečem većemi negoli jie sudbina iednoga naroda i vriiednost iedne narodnosti; radi se o pračovječanskim i svečoviečanskim stvarima.

Da nam to dođe u svijest. treba da problem židovstva shvatimo u nič= gzovoj dubini, treba da zaronimo do dna, donle gdie se iz profuslovlia rada viečno. Jer priroda i sudbina židovstva jest to da ie ono Što ie najviše u niemuL, vezano uz ono Što ie u njemu nainiže; Što ie uzvišeno u njemu s onim. Što ič u niemu sramotno. Židovstvo niie iednostavrnio i iednolično nego ie Duno DTOtivnosti. Ono ie polarni fenomen. Š

»To je sigurno: glumac ili istinski čoviek; sposoban za ljepo a ipak ružan; pohotan i asketa, šarlatan ili lovac za srećom, fanatik ili plahi rob, sve je to Židov.« U te ie riieči skupio iednom JakoD Wassermann ono što ia osjećam osnovnim problemom Žžidovstva, zagonetnim, strašnim i stvaralačkimi protivuriiečjem niegova bivstvovania: ničgoOV dualitet. Promatrali mi ovai narod sam, osobito tamo, gdie Živi u okuplienoi zajednici; uspostavili mi nisgove doživliaje kako su se očitovali u niegovoj poviiesti; istražili mi niegovu kniiževnost u koioi ie niegovo biće bivalo dielom: uvijek će pred nas bamnuti protivnosti, krute i iznenadne, protivnosti kakvih niie bilo nikad ni u Kkoioi sociialnoi tvorbi iedne do druge toliko ekstremnih: naisrčaniln istinitost pored lažliivosti naiunutarnjiiieg životnoza osnova; krainija požrtvovmost pored maipomamnije sebičnosti. Nikoii drugi narod nema iako podlih igrača i izdajica, ni iz kojega drugoga naroda nisu proizašli tako uzvišeni proroci i spasitelii.

100