Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
Pij danju — doh me zađe, ı sunce ne jbozlati mjegovo srebro zlatom vojim... (t. j. sunce pri zalasku pozlaćuje dan)
Šarene je hošulje obuhao vrt, vezen je pokrov — (ćilim od trave, izvezen habut ogrnulo drvo, svačijem ohu bohazujuć s5Jaj. Nov cvetić vremenu 1090? dziko smejuć u susret
a bred svima korača Yužd, · Kralj — tron mu nad svima stoji.
Ove su dve pesmice pune proletnih slika i boja, i radosti zbog prirodc kojia se obnavlia. Ispevane Su u veselom i nestašnom ritmu proleća i čitaiu se lako. O sličnim će pesmama biti govora, kada bude reč o »Taršišu« (u narednom broju). U niemu ćemo preći galeriiom stihova, zvukova i boila.
Neznatan broi pesama kojima se ovaj prikaz bavi, ne dozvoliava da se mnogo ioš piše o Moše ben Ezri kao pesniku i umetniku.
U drugim pesmama, što se tiče vaniske forme, ne razlikuie se mnogo od drugih pesnika, samo Što on poznaic bolie zakone pesme i primenjuje ih. Kod nieca ie stih vrlo bogat; rima ie (osim u pesmama podelenim 1 strofe) ista u ·celoi pesmi, to ie onaj nemački »durchgehender Reim«, kao i kod svih pesnika te epohe. To ie velika poteškoća za Vero prevođenie.
Bez sumnie, niie bilo pesnika koji ie tako dobro poznavao zakone pevania i koji ih je mogao da upotrebi kao što ic to Moše ben Ezra. Ipak se mora priznati: okovi koje sebi pesnik nameće, preterano komplikovane forme i Velika umetnost stiha, doimajiu sc katkada izveštačeno, iskvaruju istinski nutarnii doživliai pesnikov — u tom ie pogledu zaostao za svojim sadrugarima. — Ali, ako ie u Gabirola nutarnii doživliai iači, vera dublia i iskonskija, ako ie Halevi osećainiii, istinskiiji i nenadmašiv u ciionskoi liubavi, Moše ben Ezra ie najveći umetnik u tom kolu. — Svaki ie od ove trojice bio naiveći u nečemu. O Mošeu su sudili neiednako: bilo ih ie, koji su ga smatrali stihotvorcem što umije da :skuie pesmu po svim zakonima poetike, ali nema pesničke duše. Tai se sud temeljii na preteranostima niegoVe pesme i nile tačan; drugi ga postavliaju u isti red s Gabirolom i Haleviiem, gde i iest niegovo pravo mesto. Os:iovica ovim odlomcima niie svrha, niti moguće, da prikažu potpuno pesnika i umetnika Mošea ben Ezru, ier tek kada budemo imali pred sobom sve niegove pesme što su nam ostale, tada će se moći izreći sud o niemu. U tom će slučaju, bez Sumnie, on ostati iedna od naisiainiiih zvezda na nebu hebreiske poeziie u Španiii.
LUDWIG BATO: ŽIDOVSKI SALONI U STAROM BECU
(Iz knjige »Die Juden im alten Wien«)
Ova odlična kniga recenzirana je u »Židov«-u (br. 9 od 28 iebruara 1930). -
Duša ie Arnsteinove kuće bila barunica Arnstein, liepa Fanny (1757 do 1818), kći bogatoga i uglednoga Daniela Itziga iz Berlina. Ona ie mahom osvoilla srca Bečana. Car Josip drugi koji ie sam pripadao mediu njezine štovatelie i koji ju ie uvijek prvi pozdravliao, kadgod bi ie sastao, rekao ie iednom o nioi »da je liepota svagdie kraliica«. Liiepoi ženi udvaraju mnogi udvaratelji; katkad su bili i dvoboji zbog nie. No ona niie očavarala samo svoiom tielesnom lieĐotom nego i odličnim duševnim sposobnostima. O nioj veli iedan suvremeni
205