Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEVNOST LESSING I HEBREJSKI

Niiedan niemački piesnik i pisac mije ma hebreiski iezik tako često prevodjiem kao Lessingc. To se odnosi me ma broi diela nezo na broi prilevoda. To znači: Lessinga nisu na hebreiski prevodili mnogo megzo innogo puta. Valia označiti kao riietku Dpoiavu novohebreiske literature da od nekih dramatskih diela Lessinga imadu po dva, a od igrokaza »Die Juden« čak tri hebreiska priievoda.

lako možda literarnoistoriiski bez važnosti ipak ie vremenskohistoriski važna činienica da ie prvo Lessingovo na hebreiski prevedeno dielo bila priča o tri prsteia. Značaino je ı gotovo simbolički da ie upravo Lessingov posliednii zaviet toleranciijc prvi ušao u novohebreiskn literaturu. Prevodilac ie u malenoi knjižici od 14 stranica dao ovai dugi naslov »Hadatot vehatabaot mešulavot iša cel ahota«. 1866 izišao ie u Wienu priievod diela »Nathan der Weise« pod naslovom »Natan hehaham«. Dielo ie preveo Simon Bacher, tainik židovske bogoštovne općine ı Budimpešti. No tek hebreiskom piscu i piesniku Abrahamu Ber Gottloberu Dilo ie dano da Natanu osvoji u novohebreiskoi literaturi dostoino miesto. 'Gotloberov priievod Natana, koji ie izišao 1574 u Wienu ističe se liiepim i čistim bibliskim iezikom te ie prevedem u stopi originala, ti u jambima. Vrlo ie liiep Gottloberov uvod i priievod Natana. Ondie ic pcred prikaza samoga diela donesena. odlična kritika Lessingova rada. To ie uiedno jedina Lessingova biografiia na hebreiskom jeziku.

Drugo Lessingovo dielo u hebreiskom prijevodu je »Philotas«. Ovu ie tragedija preveo J. B. Falković, neki pokršteni Židov. Priievod ie pod naslovom »Avinadav« obielodanien u Odessi 1S96S% godine. Lessingovo mladenačko dielo »Die Juden« preveo ie naipriie na hebreiski Jakov Simon Kohm obielodanivši ga u Varšavi 1875 godine pod naslovom »MHaiehudim«. Drugi prilevod izdao ie pod istim naslovom Cvi Eleazar Teller u Wienu IS&I godine. Treći prijevod pctieče od Sefa Kaplana te ie pod naslovom »Haivri« štampan ıu Varšavi 1864 godime. Igrokaz »Der Freigeiste preveo ie Don 'Kohn pod naslovom »Honen venotem«a a Israel Frankel tragediiu »Miss Sara Sampscn« pod naslovom »Sara bat Šimšon«. Oba ova priisvoda obielodaniena su 1886 godine. 1902 godine izdao ie Moses Reichersohn u New. Yorku lessingove basne pod naslo„om »Mišle Lessing«.

Samuel Meisels

SPOMENICA DOBROTVORNOG BAZARA U KORIST ŠUME KRALJA PETRA OSLOBODIOCA U PALESTINI

Dne 17 i IS maja održala se u Zagrebu velika priredba zagrebačkog židovstva pod imenom koie ie sadržano u imenu OVe SDpOmenice. Priredba ie zaista bila svetkovina zagrebačkih Židova. Nikad ioš nije u Zazstebu ijedna cionistička akciia okupila toliko široki krug saradnika kao ovaj bazar. Priredivači su izdali uz ovu priredbu, kojoi Je bio pokroviteliem Niegovo Veličanstvo Krali Aleksandar |I. spomenicu sa svrhom da riiečiu i slikom prikaže osnovku, sadržinu i svrhu bazara te da podvuče svetkovinsku notu svega ovoga rada. Knjiga, ukusno opremliena, u redakcii Cvia Rothmillera, riešava svoi zadatak potpunoma. Četrdeset stranica velikog oktava is punieno ie dobrim štivom i odlično nesamo otisnutih nezo i duhovito izabranih i poredanih slika iz Palestine. Te slike sugestivno pokazuju razvitak na zemliištu Keren Kaiemeta, a osim toga i mnogošta historički važna o akciji za šumu Kralia Petra u Palestini. (Slike o svečanosti zasadenia prvih stabliika, fotografiia diplome Keren kaje meta za Ni. V. Kralia Aleksandra |I. i niene opreme). Spomenica donosi i faksimile orTiginala poznate Vesnićeve deklaracije i pisma g. dru. Davidu Albali.

Stivo služi uvierliivoi informaciji : propagandi pošumlivania FEreca, kupovaniu zemlie i cionističke ideje. Tude valia istaknuti članke gz. prof Aleksandra Se mnitza, Cvila Pothmiillera i Paje Wertheima.

U svakom pogledu odlični su i značaini članci gg. dra. Marka Bauera, dra Davida Alkalaia, dra. Davida Albale, dra. Lavoslava Šika, dra. Marka Horna, dra. Cile Sandel.

Spomenica donosi popis svih saradnika bazara i sliku „zaslužne i zaista začudno neumorne niecgove pročelnice gđe Hoc hsinger. Nienim se člankom uvodi čitalac u sam materiial o bazaru.

Uvodnu riieč napisao ie g. dr. Aleksandar Licht. To su reci posvećeni spomenu blaženopočivšec Kralia Petra, kakve priie toza, po liepoti i sadržainoi smazi, čini se, niko ioš nije ni rekao ni napisao.

I ova ie Spomenica sama po sebi iedan lijep uspieh. Ona ne smije da se ograniči na zagrebački krug, nego valia da prodre svukud, a naročito do Nežidova.

Joel Rosenberger

215