Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Apokrifi su uglavnom mastavak skupine spisa u Bibliii. U njma nema mnogo idela o mesijanizmu. Mesiianska ideia niie ondie posve napuštena, samo niie opsežno obradena i protkana buinim slikama. Ličnost Mašiiaha niie spomenuta ni u iednoi od apokrifnih knjiga, ti. spominie se »kuća Davidova«, ali ne »sin Davidov«. — Naprotiv apokaliptičke označuiu prelaz u talmudsktu agadu i kršćanstvo u svome primarnom, ievreiskom obliku. Sadržaiem su bogatili i raznoboinilii od apokrifa. Ove su knige naročito bogate mesiianskim opisima. Jom ha-din dobio ie na pr. mnoge nove boie, nepoznate u Bibliii. Ličnost Mašijiaha zauzima u tim knigama važno miesto i protkana ie mnogim legendama. Medu apokaliptičkim knigama prvo miesto zauzimaiu Baruh i Ezra IV, nastale odmah iza razorenia drugoga hrama, i u njima zauzima mesijanizam vrlo važno miesto. — U doba broinih mnesreća i narodnih katastrofa (počevši Herodovom vladom i bunom iza niegove smrti, preko rimskih prokluratora u Judei do samog razorenmia hrama i gubitka državne samostalnosti) apokrifne i apokaliptične kniige iačale su ievreiski narod, uliievale mu nadu u boliu budućnost i ponovno oslobodenie. Gajile su duh koji ie pripravio teren i samom Isusu iz Nazareta.

*

Prelazeći na prikaz ideje o mesilanizmu i Mašiiahu u talmudskoi literaturi, osietićemo znatnu razliku između tanaita — naučeniaka iz mišne (do kraia II stolieća) i onih iz gemare. Obično se misli, tako bi i trebalo da bude, ·da ie onai dio iz mišne bolii, originalniii. Međutim u pogledu mesiianske misli lako ie razabrati koliko su na stvaranie niena prikaza uticali veliki istoriski događaji u periodu mišne: razorenie hrama i nesretno završema Barkohbina buna. Iznenađuie da upravo prvi tanaiti nisu ostavili mesiianske izreke. To se ·donekle dade time opravdati, što ie tada ioš na oko postojala neka autonomiia Jevreja u Palestini, a bilo ie i opasno na glas izraziti očekivanie promiena. o samog razorenia hrama niie se u tom pogledu mnogo promiienilo. |

Ali tuga za razorenim hramom dala ie nove hrane i poleta mesijanskim nadama. Tako možemo da razumilemo da jie iedva šezdeset godina iza razoremia hrama mogao Barkohba da digne bunu protiv moćnogr rimskog imperila, tu ie bunu podupirao lično rabi Akiba. Konac smielog Barkohbina poduzeća ie poznat. Tvrdokorni Jevreji okrutno su upokoreni od Hadrilana, a sam rabi Akiba platio ie svoje sudioništvo životom. Strašni događaii iz godine 135 toliko su se urezali u pamet rijetkih proživielih, da su se odrazili i u mesiianskim oćčekivaniima· Profetski »dan Gospodnii« dobio ie nove, konkretnije i strašnije crte u opisu »hevlo šel Mašiiah«. Nastaie slika o Mašiiahu koji umire u borbi za oslobođenie Jisraela, iza kojega će doći pravi Mašiiah ben David. Zaklitčkom mišne prelazi postepeno hegemoniia ievreistva iz Erec Jisraela u Babilon. Otkinut od svoie zemlie narod ie sada stvorio mistično-viersku mesijansktu pretstavu, a političko-državna nota se gubila.

Ispituiući nekoie glavne momente mesiianske nauke, prikazane i DOraZbacanim izrekama Talmuda, napose ı mišni, nameće se ovo kombplicirano Dpitanie: da li i koliko se dade odiieliti mesiiansko doba od drugoga svijeta? Imade mnozo slika koje naiavliuiu »olam haba«. a važe, sigurno, za vriieme nastupa mesilanskih dana. Možemo postaviti ovaj kriterii: odlomci koji naiavliuju idući svijet u raznim zemalisko-materiialnim oblicima iesu istovietni s mesiianskim danima. Miesta koia govore o uskrsnuću mrtvih, o raiu i paklu i slično odiieliena su od mesijanizma. Jer sve to dolazi posliie smrti, a mesijansko doba ič sadanii život u promijenjenoji formi. Tako misli i Maimuni koji u »Mišne (ora« veli: »Mesiianski su dani život ovoga svijeta. sviiet će ići svoiim tokom, iedino će se Jisraelu povratiti kralievstvo.«

234