Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

čudesa. Ne povieruite u čovieka iz krvi i mesa; vidite da ie on ništav, icr umire. Vjiečni će vam poslati druge profete: slušaite ih, sliiedite ih; ali ako vam ikada iedan od niih kaže da ie on Bog, vi mu e vjeruite, jer samo Bog ie Bog!« A svi povikaše: »Čui Jisraelu, Viečni ie naš Bog, Viečni ice iedincat!«

A onda se obrati profet Jozui pa ga upita: »Da li da ti obiasnim ioš štogod u Tori? Jer idem ja odatle, a ti me nećeš više vidieli.« — Peče Jozua: »Moisije., učiteliu naš, zar sam te ja ostavio ma i iedan čas otkad sam tvoji učenik? Nisi li mi ti tumačio Toru daniu i noću? Ja sam te pitao sve: ti si mi rekao SVe.« Reče profet: »Jer ti mene nemaš ni za Što više da moliš, a ono ću ia tebe nešto da umolim: zagrli me.« I dvaput zagrli Moisiie Jozuu, i dvaput ga ovako blagoslovi: »Mir neka bude s tobom, mir s Jisraelom!«

Kad ga je blagoslivliao, začu se glas nebeski: »Moisiie, Moisiie, ioš ti ie samo dva sata živjeti na tom svijetu! Sam se uspni ma Nebo i umri u svijetlu.«

Zašto. tako pitaiu naši rabini, ushtiede Bog da Moisiie nasamu umre? Jer ie trebalo da grob Moisiiin ostane nepoznat; jer kad bi liudi za ni znali, obožavali bi niegov grob ko kumira a Moisiju ko Boga. A zašto, tako pitaiu naši rabini, ushtiede Bog: da Moisiie umre u sviietlu? Jer bi liudi, da ie umro u tami, rekli: »Bog nam ga ie mogao uzeti, jer ie bila noć: U svijetlu dana bili bismo ga mogli zadržati.«

Ali profet ie još uvijek oklijevao; zadržavale ga ruke niegove maike, nicgovih sinova, njegove žene. Ponovo začu se glas: »Moisiie, Moisiie, uspni se na brdo. Živiećeš još samo jedan sat!« Tada on razdera svoje odiielo, pospe prah na glavu svoju i reče: »Srećan li ie narod Jisraelov koji nikad umrijeti neće! Zbogom, moja braćo, moji sinovi; sastaćemo se Ma drugom svijetu.« I dok su svi razdirali svoje halimne i padali na lica i iaukali u prahu, uspiniao se on sam, plačući glasno, na brdo.

*

Niko, tako kažu naši mudraci, ne umire Dpriic reda. Ali ma kakogod kasno umro, za sebe sama uviiek prerano umire. Profet, koji ie dvaput zaželio smrt i sam iz Božiih ustilu čuo da mu ie Žživieti još samo jedan sat, niie htio da se poda smrti.

Ostavlien od liudi samac ie molio brdo i pustinju, zemlju i nebo. Uspiniući se na Nebo. zaieca iza glasa: »Zazovite, o zazovite milost Viečnoga kako bi me od smrti spasio!« Ali brdo reče: »Neka se naipriie smiluie meni; niie li on napisao: Brda će napustiti svoie miesto a spilie svoič stanište?« Zemlia i nebo rekoše: »Neka se naipriie smiluie nama; niie li on napisao: Zemlia će se istrošiti ko haliina: nebesa će nestati ko dim?« Pustinia reče: »Svaka stvar vraća se na svoje mijesto: sve ie bilo prah, sve će opet biti prah.«

A profet zastenie: »Kuda ću sada? Koga ću da zazivam 1ioš? Nedavno mi ie robovao faraon; oslobodio sam narod robova: naredio sam subotu i dan posta: odlučivao sam životom i smrću; Tora se po meni prozva. Zapoviiedao sam čitavom svijietu; mijenjao sam red stvari. Nebesima, koja kišu daju, rekoh: neka kruh kiši: i pade mana. Zemlji. koia kruhom rodi, rekoh: vodorodna mi budi; i probiie iz nie voda. I Bog me slušao. Rekoh mu: uzdiži se! i on se uzdiže: ućuti! i on ućuta! Rekoh mu kažniavai! i on ie kažniavao; opraštai! i on ie opraštao. A: što sam danas? Starac koji prosi, a niko ga neće da čuje!« »To ie zakon svega mesa«, reče Bog: »ti si odživio svoie, sada neka drugi odživi svoje. Čiji si ti sm? Sin Amramov. A Amram? Kehatov. A Kehat Leviiev, a svi biehu sinovi Adama. I svi pomriieše ko Adam. A zašto da ti ne umreš?«.

»Gospode, gospode«, zajieca Mojsije, »ier ti možeš sve, možeš i mene od smrti spasti!« — »Sinko moi, ako ne umreš na tom sviietu, kako ćeš na druzom živjeti? Čekaju te sve radosti raja; na zemlii si zapoviiedao šezdesetorim

255