Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

CEDEKIJA

: Jeremiio, na saviet te pozvah, ne da pogrduieš! Iz dubina te

dozvah, i niko ne zna da od tebe, kog sam u dubine zatočio, saviet tražim. Zato

mi istinito zbori

JEREMIJA: CEDEKIJA:

od Nebukadneza JEREMIJA CEDEKIJA

ie DONHOS. JEREMIJA

oholost. Obuzdai

i radiic svietui no da grdiš. Hoćeš li mi biti poslušan? Jedino Bogu ia sam poslušan. Cui, što niko ne zna osim mojih savietnika. Došao mi clasnik ra, glasnik da pregovaramo o miru. (kličući): Slava Gospodu! Sklopi mir, srcem budi ponizan! : Ne kliči prerano! Teški su niegovi uslovi, prekomieran mu

: I ti si bio ohol prema niemu, neka te sada ne smeta niegova svoie srce, ali grad spasi!

(SST JGILJJAC

JEREMIJA:

CEDFKIJA:

JEREMIJA:

CEDFKIJA:

JEREMIJA: rad!

CEDEKIJA: pređe.

JEREMIJA: misli na grad!

CEDEKIJA:

JEREMIJA: TDonizan!

CEDEFKIJA: bližio!

JEREMIJA: Bog će to da spriieči, ako bude niegova volia, a ne ti. Po'kori se, budi ponizan!

CEDFKIJA (genievno): Tvrdoglava ie tvoia mudrost, prkosan ie tvoji savjet. Gluhih me ušiiu slušaš, a odgovor ie tvoji iz kamena.

JERFMIJA: Zar da te obmanem pristankom, zar da slavim tvoju riieč? Ti tražiš savjet, a ipak se čini da ti ie naidraže sliiepo laskanie. Priie neka uvene moi iezik i neka se raspadnu moie kosti, ali ia neću da slavim tvoju ludost, ia hoću da udaram na tvoiu zasliieplienost.

CEDEKIJA: Zašto se tako okomliuieš na me? Ti još ne znaš što ie moia “volia.

JEREMIJA: Znam te. Tek tvoja ie rileč meni sklona, ali tvoia ie volia protiv mene! Zar se ti hoćeš-i meni da rugaš, da se igraš s Božiom riječi? Nikad me nisi zvao da ti pomognem do konačne odluke. Tvoie ie mišlienie .davno već učvršćeno. Ali ne varaš ti mene, sama sebe varaš, kraliu Jisraela!

CEDEKIJA: Jeremiio!

JERFMIJA: Da, ia Jeremija, velim tebi kraliu: nepošteno postupaš sa mnom, riječi su ti varka. Jer tvoja volia više niie slobodna, ti nećeš da ti ie ja promiienim. Ću

CEDEKIJA (nesigurno): Kako ti to znaš?

JEREMIJA: Tvoj pogled mi to odaje. Preplašio si se kao krivac pred mojim gznievom: Htio si me iskušati: da ti odobrim, da rasteretim Krivicu Što ie Tosiš na sebi, ali iao si ga onome koii liude iskušava, ier Boga u niima iskušava.

CEDFKIJA (okliieva smefeno, zatim tiho): Mnogo ti znaš, Jeremiio! Suviše ie istine u tvojim riječima. Moja volja više niie slobodna. Već ie poruka “a glasnika.

Čast ie zatražio moju,

Žrtvui se grada radi!

Niie li moi položai častan, niie li moia kruna ponosna? Prezri to! Mir ie bolii od časti, patnia bolia od smrti,

On hoće da me u iaram stlači!

Blago iednome koli trpi za sve, za Živi život. Sagni šiiu, spasi

Sramota bi to bila za sve kralieve koie naslijedih, za moie Ne misli na mrtve koji su prah i crvlia hrana. Misli na žive,

Ali on neće da ponizi samo mene već i našega Boga. Bog sažaliuie one koji ga obesvećuiu! Pokori se, budi

On hoće da stupi u naisvetiie svetište kome se niko niie pri-