Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ših dievojaka osiećam kao liagu i vrlo VCliku slabost niihovu. Što će nam naše »imteligentne« ı »poluinteligenine« dievoike, ako ne rade duševno u pokretu! To dokazuie kako su zaboravile da jie pravi ŽiVOL onai koji je pun svete predanosti iednome idealu. Dicvoike, možda ste zaboravile da ie upravo Žžidovstvo vazda imalo silme i dragocjiene žene koje su vodile narod?!

Jedna priiateliica

MLADI ČOVJEK T PRIRODA

Mi smo već vrlo rano — VeEĆ U DIrVE dane nastajania našeza pokreta — osietili da ćemo od tašeza pokreta tražiti više nego tek sticanie izviesnoga znania, više nego angažovanie za izviesni Dosao, a to »više« bio ie zahtiev za ličnom obnovom svakoga pojedinoga mladoga čovieka u redovima našega pokreta. Pod tom obnovom se ne misli iednostrana obnova u iednom određenom smieru. Pod niom se misli svestrana obriiova, ti. obnova svih onih mogućnosti i snaga koie leže u duši poicdinca. Ja bih ovdje htio da govorim o jednoi od tih mnogih mogućnosti koie valia obnoviti. Ta mogućnost, odnosno potreba da se iz te mozućnosti stvori stvarnost, icst naš odnos riema prirodi. Držim da ie on iedan od naših naivažnijih doživljiaia. Ali ia sam opazio da se wnatož* premnogomu pisamiu i raspiavliani o toi stvari u redovima našega pckreta sve do danas ipak niie provodio u život u onoi mieri naš vez s prirodom koTko bi to bilo potrebno.

Mladi čoviek sličan. ie pupoliku koji se razvija. U niemu imade snage, sviežine, moći. Mladi čoviek ije poletan, neistrošem, pun one vedre naivnosti kojia dovodi do osiećaja prave i potpune Životne radosti. Mladi čovjek je na početku staze života. On čeznuiliivo očekuje što će da dođe, on Živo želi da stvara, da negdie radi i da negdie okuša one neistrošene energiie koje su se nagomilale u njegovoj duši. Zato mladi čoviek intenzivno traži jaki kontakt sa svim što ga okružuie. Pa tako i s prirodom. Za mladoza ie čovieka priroda preporoditeliica, put spasa i obiekt niegovih nailiepših sania. Mladost teži za liepotom. Zato ona teži za susretaniem s prirodom, jer nalazi u prirodi tu liepotu u naipotpuniiemu obliku. Svaka liepota. koia dolazi samo izvana i samo s površine, prolazna ie i Tištava. Jedino ie ona liepota. kola ima svoj prvotini izvor u duši čovjeka, prava i dragocisna. Mnogi mladi čoviek lako će se prevariti: zamiieniće liepote. Za voliu časovitog zadovolienia neke ništave strasti zamijeniće pravo s patvorinom. Ali mazla časovite strasti doskora će proći Onda miadi čoviek ostaie sam i osamljien. Mezignaciia. A tai put nile dobar. Treba težiti za liepotama traine vriiednosti. Nikome se

ne brane časoviti užici — ta mi ih trebamo! — ali mi se bunimo protiv omih mladi liudi nad čijom naravi dominmir aiu takvi časoviti užici. Sve ie sekundarno, DT imarna ic iedino ona sreća koja ie traina i dragocjena, a trajna i (GUee1(9.()0 (9 i\gi Sae((6C)) 072 \/ lie (5) (27 (ILIC bine čovječie duše. Istimitost OVC misli svaki će priie ili kasnile osietiti sami na sebi. Oni liudi, koji žive samo za momentanu sreću, zapustiće izgradniu SsVOIcČ duše. Podavaće se prolaznoi omami, baciće se u vrflopz sliiepoz života. zaboraviće na sve vriledno i veliko. Oni pravi liudi, koji žive za solidne i traine vrednote, poći će drugim putom Oni će možda takodier Živieti za časovite užitke i za plesne dvorane itd., ali oni će Diti toliko iaki, da ih sve te stvari nikako neće moći spriječiti u radu za jedan veći cili: za iačanie vlastite duše. Rezultat: oni prvi svršiće iadno i tužno, plesne će dvorane nestati, časoviti priiatelji i priiateliice izgubiće se, iza omame doći će sivarnost života, a ler će duša biti šuplia i prazna, osietiće sada takav čoviek iadnost svoju, biće sam i ostavlien: a onaj drugi biće iak i mlad, ponosan i svijestan svoicć snage, biće sretan i vedar. Sto ie naš cili? Prvo ili druge? Svaki znade odgovor.

Dogod se u nas ne bude ostvario zahtiev naše mladosti da u liiliepoi prirodi tražimo i nalazimo način i put za razvoj Hnaših duševnih smaza, sve dotle ćemo Životftariti. Ali životarenje je jadmo. Valia težiti za Životom! Milan Goldner, Zagreb

NAŠ NAJVAŽNIJI KULTURNI PROBLEM

Naša je zajednica uslovliena nekim duhcvnim momentima. Motivi, koji su vodili stvaraniu našega kruga, proizišli su iz težnje da se nezdie aktiviramo, da naibolie poslužimo svojim energijama iednome Dozitivnom radu: naipozitivniii rad, koji smo mogli da susretnemo u svoioi okolini, bio ie rad za obnovu našega naroda, cionistički rad. Prirodno smo se mi i našli u cionističkom milien gdie ćemo korisno da se poslužimo svojim energilama. Korisno za se lično (isčniem vlastite snage rada i stvarania) i za narod. Ovo potonie je važnije, ier je uvilek zaiednmica dragocieiila od pojedinca.

U našemu Savezu zapazio se, naročito u posliednie vrileme, neki zastoi koji se očitovao naročito u kulturnom nastojanju. Na prvi mah izgleda ta konstataciia neopasna i tek možda kao spoznaia nešto slabijega elana u radu omladine, ali u stvari ie ona tragična. U naše se redove uvlači neka bezideinost. klonulost. lako se radi, poziva na rad, vrše akciie, poziva i odaziva na vršenie raznih zadataka. ipak ie atmosfera

2605