Jugoslovenski Rotar

ПНЕ ЕН ie ee]

просперитета зависи његов лични напредак и пословни: успех. Овај принцип да (се нарочито лако остварити код намештеника деоничарских друштва, јер ту послодавац није личност, него друштво, које претставља управа бирана из редова деоничара. Ту треба намештеник да се осећа деоничарем, макар и не стварним поседом деоница, него пруженим радом.

„Ако послодавац уклони из својих намештеника себичну личну амбицију и васпита их у исправном одушевљењу и савесности за сам рад, онда ће предухитрити зависности међу намештеницима, која иде на штету посла. Нека постоји такмичење, али не на штету посла, него за потстрек намештеника, за повећање воље за рад, што ће међу намештеницима створити слогу, која међутим несме бити оружје против послодавца, него треба да служи за дизање угледа намештеницима. Нека послодавац настоји створити оваку слогу, јер ће му та слога дићи углед према странима. Оваква, за послодавца као и за намештеника корисна слога може се најцелисходније постићи институцијама корисним за све намештенике. Заједничка исхрана, институције и уређаји са хигијенским циљевима и за остварење заједничких забавних места. Искуство доказује, да је код предузећа изван града, затим код предузећа са много намештеника, код великих новчаних завода и продавница, која су за намештенике створиле и одржавају заједничку исхрану, игралишта, касину, библиотеку, да намештеници таквих послодаваца живе као чланови једне породице. Њихови ногометни клубови, мачеваоци, тениски играчи, а у најновије доба бриџ тимови боре се у бојама својих послодаваца са намештеницима других предузећа, а када се они боре и такмиче за боје свога послодавца споља и настоје прибавити му победу, служиће и унутрашњим интересима овога послодавца са истим таквим одушевљењем. Дубљи смисао добија одмах и ово хвалисање практиканата две конкурентне банке, где један каже: „Код нас је толико улога да када камате прибијемо главници створи се такав ваздушни притисак, да избаци све прозоре“, а други тврди: „Код нас је главна књига тако велика, да главни књиговођа са дуговне стране прелази малом железницом на потражну страну“. Уколико је јаче, боље фундирано и угледније послодавачко подузеће, тим већи углед даје оно својим намештеницима, а намештеник ће пак у интересу свога угледа, служењем интересима послодавца и њиховим унапређењем настајати на даљем дизању угледа послодавца или предузећа. Добар отац васпита добру децу, па према томе и послодавац, било то творничко подузеће, или велика банка, приватна особа или мали ситничар треба да буду добри очеви и у вршењу својих дужности, у своме раду такви, да одговарају своме позиву. Не треба да сматрају на своју делатност као извор своје искључиве екзистенције, него да је сматрају општом службом, од које свако црпи корист, па ће рад у овом духу служити и њиховим интересима. У овом духу, за оваку велику љубав дужности нека васпита и своје намештенике. Није довољно само добро материјално стање о намештеницима, него се мора у њима пробудити етички истинито вршење дужности, довести га до сазнања о сопственој вредности, па ће онда намештеник без обзира на материјалну протучинидбу, тако вршити свој посао, као човек човеку, што значи, да ће се уздићи на исправну етичку висину.

Из апстрактних идеологија морају се створити жива права и закони, мора се створити стварност. Први корак на путу практичног остварења учињен је у Немачкој 1882 године принудним осигурањем индустријских радника против незгода. Форма, на који је начин ова замисао остварена додуше није била најсрећнија, али је Немачка 1900године ипак бројала већ 18 милиона намештеника обавезних реченом осигурању. Од тада па све до данас настојање законодаваца било је у главном управљено на то де се законом зајемчено право рада не изигра од послодавца. Реч је о приватноправним захтевима, али о таквим, који треба да се темеље на општем праву. Практичан значај

ee rQ El