Jugoslovenski Rotar

ostalo ali je ipak svoju odanost prema Rotarstvu pokazao profesor i docnije pri stvaranju zagrebačkog kluba postavši tako redovan član u klubu. | Svi su ovi pokušaji ostali bez ikakvih vidnih posledica. -

Krajem leta dobio: je Schulz naredjenje iz Zuricha da sidje u пазе krajeve. U to vreme naše rotarsko gnezdo brojalo je već 4 člana. Oko mene bili su i Gojko Djermanović, pretstavnik Berze, Jovan Viktorović, apotekar i Drag. Pavlović, direktor banke. 14 septembra 1928 odmah po ručku budem hitno pozvan u hotel” „Srpski Kralj” jer me tamo očekuje „jedan Čeh iz Praga”. I nc sluteći o čem se radi, odazovem se odmah pozivu i u hotelu zateknem Josifa Schulza, koji mi je po imenu već bio poznat. Pored Schulza upoznam još jednog Čeha iz Beograda, arhitektu Josifa Hrnčirža. Tu smo se dugo razgovarali i odlučimo da se isto veče opet sastanemo sa Šima našim članovima. Nas četvorica i Schulz sa Hrnčiržom, održali smo prvu konferenciju, gde nam je Schulz do detalja objasnio ciljeve i sastav Rotarstva. Upoznao pas je odmah i sa knjigom klasifikacija 1 uputio nas u duh Rotarstya. |

Schulz je bio bogomdani propagator. Posle ozbiljnih pretresa znao Je on da zgodnom šalom začini svoj ozbiljni govor, pričajući svoje mnogobrojne doživljaje na vrlo čestom putovanju u Chicago i natrag. To smo veče upoznali bolje i arhitektu Josifa Hrnčirža i odmah ga po preporuci Josifa Schulza primili za redovnog člana našeg nepotpunog kluba. Tako nas je to veče bilo već petorica osnivača beogradskog rotarykluba. Josif Schulz je imao misiju da ide i u Sofiju, i da tamo pokuša osnivanje kluba. Za vreme Schulzovog odsustva iz Beograda mi smo se nekoliko puta sastajali i prinovili još tri člana. To, su bili Ljuba Stanojević, dramski umetnik; Djordje Biba, trgovac hartijom i Djura Kiš, drogerista. Na svome povratku iz Bugarske (gde uostalom nije ništa mogao da svrši) imao je Josif Schulz već osam članova beogradskog kluba pred sobom. Opet smo proučavali statute, klupske i centrale, i Schulz je s očitim zadovoljstvom pratio ceo naš prethodni rad. Tako smo s njime utvrdili da se redovno sastajemo jedamput nedeljno, i za to je izabran ponedeljak (koji je i danas dan našeg sastajanja) i da se odmah pobrinemo za još dovoljan broj članova, kako bi mogli da pravno počnemo funkcionisati.

Tako nas je Schulz ostavio da se sami grupišemo a Hrnčirž se primio sekretarstva da redovno izveštava Schulza o našem klubu.

O proslavi desetogodišnjice proboja solunskog fronta priredili smo bili sednicu nepotpunog rotary-kluba u čast našeg gosta inžinjera Kaline, člana rotary-kluba iz Praga, koji je bio izaslanik češke armade na ovoj našoj proslavi. Kalina se borio na našem solunskom frontu i tu se pokazao kao odlični Slovenin i iskreni prijatelj našeg naroda. Za sednicu posvećenu Kalini uveli smo u naš klub još dva nova člana. To su bili dr Laza Bugarčić, direktor beogradske klanice i Lujo Harazim, poznati beogradski graditelj.

_ Valjalo nam je još popuniti klub. Ja predložih za štamparstvo Sretena Obradovića, za kožarstvo Stevana Koena, Kiš predloži Iku Panića za cigljarstvo, Djermanović se poduze da uvede u klub predstavnike Indus rije. Osnivači potražiše da i vlasnik hotela „Srpski kralj”, Eduard Frankl, udje u klub, i on dade svoj pristanak jer Je taj hotel bio odredjen za stan i sednice Beogradskog kluba.

Tako nas je zatekao 15 oktobar 1928, kada smo зе osim pomenutih članova našli na zbornom mestu sa dr Ferdinandom Grambergom, pretstavnikom industrije bakra, Adolfom Miinchom pretstaynikom industrije uglja a pored njih pristupiše

— 7

Nastavah na sledećoj strani