Jugoslovenski Rotar

Osim ovih govora, pozdravio је Konferenciju i g. John N elson, Pretsednik Rotary-International, iz Montreal-a, koji nije zalio truda, da prevali jedan ogroman put, samo da bi dosao na ovu Konferenciju. Njegova pojava na govornici burno je pozdravljena. |||

Tako je g. Dr. Otto Béh ler, pretsednik E. A. C. i Бем Guverner 73

okruga, iz Beta, podneo jedan vrlo iscrpan izveštaj o pitanj:

CARINSKA TARIFA

++. Carine, koje postoje u vidu poreze nisu danas ništa drugo, do u većini slučajeva cilj za čuvanje nacionalne ekonomije protivu strane konkurencije i, prema tome, — zaštitni porezi... Mi mislimo da se ovde pozabavimo sa ovim zaštitnim porezima, u toliko pre, što su oni postali politička sretstva i prava napast u medjunarodnoj ekonomiji... Najuglednije ličnosti, kao pretstavnici naučne, nacionalne ekonomije, a takodje i direktori raznovrsnih privrednih preduzeća jednodušno izjavljuju: da je sadanje stanje apsolutno neizdržljivo. Bezbroj. medjunarodn h kongresa i konferencija to očito dokazuju, na kojima je bilo podneto toliko raznih predloga i izveš:aja u težnji za smanjivanjem carinskih stavova naznačujući, jednovremeno, i sretstva: kako da se ti, carinski stavovi smanje... Treba naglasiti, — nastavlja g. Dr. Bohler, na suprot onome što smo naveli, da su se, osobito posle rata, i u svima zemljama, carinski stavovi stalno,i vrlo često skokovima, podizali i ako su politički šefovi sviju zemaija naglašavali njihovo smanjivanje. Naprotiv, oni su č nili sa svim obrnuto onome, što su obećavali. Osim povišenih carinskih stavova, njima su se pridružili još i bezbroj raznih mera koje su, na taj način, sprečavale medjunarodnu razmenu dobara: Tako, na primer, zabrana uvoza, ograničenje, kontingentiranje kao i razna uredjenja što se tiče politike razmene dobara.

Ova uočljiva protivrečnost izmedju teorije i stvarnosti ovakve politike je posve čudna i, utvrdjujući je, ja moram da priznam da Ja nisam mogao naći njeno objašnjenje: ni u literaturi, niti pak prilikom moj h izmena misli po ovom pitanju. Mi ćemo pokušati da nadjemo, u našim izlaganjima, odgovor na оуе pojave.”

U nizu svoga daljeg izlaganja, g. Dr. Bahler iznosi sve tinjenice koje su do pripele stanja # kome se nalaze danasnji medjunarodni odnosi Sto se tice тахтепе dobara. Tako, g. Dr. Bohler реј:

„Pre svega, potrebno je jasno razlikovati unutarnju privredu raznih država što se tiče razmene dobara izmedju jedne zemlje prema drugoj. Ove razmene ne sprečavaju direktno sem, poš:o predju granice i, prema tome, mi moramo pretpostaviti,

radi proučavanja unutrašnjih, nacionalnih privreda, da se ekonomske granice ograničavaju sa političkim granicama... Prema tome da se zaključiti: da su stvaranja pojedinih država bili ekonomski uzroci. Težnja kod naroda za prostorom želje njihovih svemogućih vodja, promene kao rezultat politike ili rata, mogu se uvek uzeti kao pokretač, bilo iz razloga čisto ekonomskog, bilo bede ili želje i nade.

Ove ekonomske pobude prošlosti ili sadašnjosti se odnose isključvo na posebnu privredu država, koje nemaju ničega zajedničkog — sa svetskom, medjunarodnom, ekonomijom. Historijske forme, i one se osob'to mogu primeniti prema Evropi, oslanjaju se jedino na privredne zastarele stvarnosti: mi smo, u tom pogleldu, još u dobu srednjeg veka. Prema tome, obeležene granice pojedinih država ni najmanje ne vode računa o ulozi koje su učinile tehnika i raznovrsna prevozna sredstva u toku poslednjeg veka. Iz tih razloga, dakle, državne gran:ce nemaju nikakvog sm'sla te su, prema tome, sa privredne tačke gledišta, jedna ogromna prepreka za razvijanje medjunarodne privrede u opšte”.

ma 7

Nastavah na sledeć