Jugoslovenski Rotar

РОТАРСТВО И СЛОБОДНО БЗИДАРСТВО

J а сам у своје време нарочито тражио и добио дозволу, да у Београдском Ротари клубу одржим једно предавање о теми: Ротар ство, језуите и Слободно зидарство, како би излагањем непобитних чињеница унео више светлости у односе ових трију установа и разбио веровање, да Ротарство и Слободно зидарство исповедају иста начела, имају заједничке циљеве и да се формирају из истих личности.

Поводом учесталих тврђења у католичкој штампи, да су Ротарство и Слободно зидарство истоветне установе са подељеним улогама пл као такве образују заједнички фронт према католичкој цркви, побудила су ме, да у „Југословенском Ротару' затражим гостопримство — пошто ја нисам ротар — и још једном, на одлучан начин, да демантујем тврђења, која не одговарају стварности.

Појава Слободног зидарства и Ротарства показује велики временски размак од скоро два столећа. То је већ по себи један несспоран доказ, да се битно разликују по узроцима свога постанка.

Сваки век има поред општих и своје посебне задатке, који резултују из конкретних чињеница. У животу човечанства нема сталних и мирних момената. Ту све кључа и превире. Напредак науке ствара нова поља људске делатности, а кроз социална померања и привредну сволуцију јављају се нове духовне, моралне и материјалне струје, које своме добу дају нарочити отисак.

Слободно зидарство је старог порекла. Оно је раније било локал ног карактера и имало је за циљ: 1) да се бори против верске и политичке нетрпељивости — полазећи од чињенице, да су сви људи рођени под истим природним условима и да рођење не пружа никакво право на првенство — и 2) да у хумане сврхе удружује све људе, без обзира на њихово порекло. Оно се је напоредо борило и против свих заблуда и сујеверица, као највећег друштвеног зла, па и против оних злих покретача, који су људе задржали на ниском ступњу духовног развитка и лишавали их њихове породичне среће.

Слободно зидарство свакако није криво, што је због својих слободоумних и хуманих начела дошло у отворен сукоб са католичком хиерархијом, која је силом своје власти и утицаја завела инквизицију, огњем и мачем кидисала на слободу савести и исповести, кроз столећа погрешним тумачењем хришћанског морала, ограничавала економску слободу кретања. Тај идејни сукоб, два опречна гледишта на свети жи“ вот, изазвао је неутољиву мржњу католичког свештенства против Слободног зидарства. Оно је у срдитој немоћи бацило анатему на Слободно зидарство, прогласило га као нечастиву установу и скуп безбожника, иако су слободно зидарска начела проткана хркшћанским моралом. Довољно је било, да католичко свештенство дозна, да се по неки слободни зидар налази у клубу ротара. па да насрне и на Ротарство. У страха су велике очи.

Да је Ротарство једна савремена потреба и да оно има конкретно постављен циљ, видеће се из овог разлагања.

Слободно зидарство је своје тежиште поставило у области етичке

RS anne | UI MANN