Jugoslovenski Rotar

На 147 састанку направљен је нацрт рада и предавања у Клубу за прву четврт календарске 1934 године. Закључено је да од нове године месечни члански допринос буде 40.— дин. У то је урачуната: чланарина, пер капита такс и претплата на „Југословенски Ротар". После овога одржао је предавање др. Милан Улмански износећи своје успомене из времена

пред распад Аустро-Угарске Монархи-·

је. Његово ванредно лепо предавање топло је поздрављено од свих присутHHX. . На 148 састанку реферисао је претседник др. Бабић о 'своме путу У Дубровник, камо је ишао са братом др. Душаном Јефтановићем и Александром Петровићем на инаугурацију Ротари Клуба Дубровник. Као поклон предат је новоме клубу наковањ и чекић. После је одржао интересантно предавање ротар Jak ша Кушан о С. С. Крањчевићу, поводом 25 годишњице његове смрти. На 149 састанку одржао је предавање ротарр Урош Дучић о исељеничком питању, У своме интересантном предавању ротар Дучић је изложио да су у овоме питању најважније две чињенице: 1) ми имамо у емиграцији прекоморској преко 1.000.000 наших људи, па треба настојати да се они не одроде и 2) наши пасивни крајеви дају годишње око 40.000 _ људи који не могу код куће да нађу упослење. Како да се тај вишак упослиг Ротар Дучић после свршеног, веома исцрпног излагања, поздрављен је аплаузом и захвалом брата претседника. На 150 састанку, одржаном 18 децембра одлучено је: 1) да се вотира сума од 2.500— динара и да се за тај износ обуче неколико ђака Средње Техничке школе; 2) да се приреди један састанак са дамама, тако зв. „сестринско вече“ и то у очи Нове године; и 3) да се предузму потребне мере ради појачања фреквенције. После овога ротар Васо Ристић одржао

Hea 23

је врло документовано предавање о шљиви и трговини шљивом. Ротар Ри– стић изнео је да наша отаџбина, а специјално Дринска бановина има велике погодности тла и климе за развијање воћарства. Од свих врста воћа, шљива заузима прво место, центар њезиног гајења је Дринска бановина. По броју шљивских стабала, а њих има у земљи око 50,000.000 ми заузимамо прво место у свету. Годишњи принос шљиве зависи од исхода бербе а креће се изеђу 4—7 милиона метричких центи, Велики део потроши се у земљи у разним прерађевинама. Jeдан извесни део извози се у свежем и сувом стању у иностранство те тако шљива заузима једно доста видно место у нашој извозној трговини. Пре Светског рата извозила се претежно суха шљива, а иза рата јача извоз свеже на терет сухе. Извоз свеже шљиве кориснији је за произвођача, јер пре уновчи производ, боље цене постигну, а са мало труда и трошка. За производњу сувих шљива потребно је утрошити близу 4 клгр. свежих шљива да се добије 1! клгр. сувих. Сирове шљиве извозе се у нарочитим вагонима са добром вентилацијом. За извоз наше шљиве у иностранство потребна је боља организација наших извозника и боља обавештајност. Цена сухе шљиве креће се између 4 до 6 динара по килограу, с обзиром на крупноћу. Чињеница да су трошкови око производње шљиве минимални, а да је шљива сразмерно житарицама далеко на бољој цени, све то говори у прилог што бољег гајења шљиварства код нас. Предавање брата Ристића топло је поздрављено а брат претседник му је захвалио у име свих чланова.

___________________-------

pyoc: SK OP JE Sastanci (Meetings): Petak (Friday) 20.00 Hofel Bristol

—$—$— --–-–—–=v —

У току месеца децембра 1933 клуб је држао пет редовних седница пле-

Hactabak на следећој страни