Jugoslovenski Rotar

epohe. Nakon toga on je prešao Georgijski moreuz i na kontinentu postao administrativni direktor lista „Vancouver News-Advertiser”. Kasnije je napustio to mesto, da bi sa dva druga ortaka kupio „Vancouver Daily World” i tu je ostao do godine 1921, Када је ргодао svoj udeo. Iduće četiri godine su za Johna Nelsona jedna epoha bez stalnog zanimanja, za koje se vreme on pokazao kao jedan od najplodnijih saradnika revija, koje je Kanada ikad imala.

Govoreći o tim danima on sam veli, da je kroz čitav svoj život bio zamazan štamparskom tintom. „Ja se toga naprosto nisam više mogao da oslobodim.”

Poznavanje svetskih prilika, koje je on u tim godinama aktivnog rada i u mestima najvećeg interesa stekao, omogućilo mu je, da saradjuje u najmerodavnijim revijama Sjedinjenih Američkih Država. Godine 1909 zakazana je novinarska konferencija čitavog Britanskog Carstva. Pozvane su grupe novinara iz čitave imperije, da dodju u London, i da tu, u njenom centrumu, upoznaju probleme, koje njeni državnici imaju da reše. „Morao sam da pozajmim novac za putovanje”, priznaje John Nelson i vedro se smeje kao kakav gimnazijalac. „Ali, verujte mi, isplatilo se!”

„Za vreme našeg boravka u Londonu danomice smo se sastajali u Foreign Office-u. Tu su dolazili najistaknutiji engleski javni radnici ı pričali nam sto se desilo i što je imalo da se desi. Sećam se da su tada govorili, da bi mogao buknuti rat s Nemačkom — i to, kako su se bojali, već naredne godine.”

„Nikakav kontakt s ljudima mi nije nikada bio toliko koristan niti mi je dao tolikog podstreka, kao ti londonski razgovori.” To je bila jedna faza njegovog vežbanja u „svetskom orijentisanju.” Ali ta faza nije bila Jedina.

I u samoj Kanadi, u to doba, Istok i Zapad su bili jedan drugome strani. Hiljade milja su ih delile. Medjusobnih veza nije bilo. Još manje reciprocnog razumevanja za probleme, koji su se ticali jednog ili drugog. Skoro bi se reklo, da nije postojao nikakav kontakt, osim zajedničke političke uprave.

John Nelson je bio jedan od onih ljudi, koji su to stanje uočili, te u svrhu zbliženja on pokreće, sa nekoliko drugova novinara, osnivanje jednog društva za telenofsku i telegrafsku službu preko čitavog dominiona od Atlantika do Pacifika, koje ima da obuhvati sve kanadske novine, olakša naizmenično davanje vesti i tako doprinese ostvarenju narodnog ujedinjenja koje ne bi bilo samo na papiru. To društvo je danas t. zv. Canadian Press, ono isto što je za Sjedinjene Države: Associated Press. Kasnije je on vodio delimično i jednu rasnu statistiku čitave pacifićke obale od Aljaske do granica Meksika. Svrha te statistike je bila, da se tačno ustanovi kakvo je dejstvo imala imigracija s Istoka na zapadnu civilizaciju. U nadležnost Johna Nelsona spadala je čitava severna polovina obalskog obronka prema Pacifiku. „To je pitanje iziskivalo iscrpnu obradu. Proučili smo stotine slučajeva pojedinih kineskih, japanskih i filipinskih imigranata, tragali smo za njihovom daljom sudbinom i sudbinom njihovih porodica, studirali smo život potomaka iz mešovitih brakova...”

Radeći na tom poslu njegov interes se proširio i preko samog okeana, a iz tog interesovanja nastala je ona velika organizacija, čiji su članovi sve velike zemlje oko Pacifika i koja je poznata pod imenom „Instituta za pacifičke odnose”. Cilj je te organizacije, da tom moru očuva politički mir, kako mu to i po njegovom imenu

PT i ee er! Sp |