Jugoslovenski Rotar

crkva osuđuje pod nazivom »moral laika«. Daleko smo od toga, da apeliramo na one, koji imaju nestalnu savest. Rotarstvo voli apsolutno - iskrenog čoveka, koji je veran svojoj religiji.

Naročito lepim načinom prikazao nam je pretsednik Nelson 6 septembra 1933 prigodom posete R. C. u Berlinu, odnos rotarstva prema državi rečima:

»Rotarstvo u svojstvu korporacije i kao organizacija ne kuša da zadire u forme, niti u političke sisteme ili smerove. To su stvari o kojima imade narod svake zemlje, da sam odlučuje, a rotari kao građani rado sudeluju kod te dužnosti i uživaju taj privilegij. Rotari kao individui duboko su interesovani u svim tim stvarima. Dužnost je rotarstva, da stvori ovakav tip građana. Ono njemu ne kaže, kakva će mu biti dužnost u određenim okolnostima. On mora da primeni načela rotarstva nacionalnim i internacionalnim problemima, kao što je bio upućen i da ih primeni u svojem klubu, u svojem zvanju i u svojoj zajednici. Rotary nije mesto, pred koje se iznašaju svetska pitanja na rešavanje, već je mesto u kojem pripravljamo ljude na preuzimanje životnih dužnosti, gde nam se daje podražaj zato. To je bila metoda jednog velikog učitelja, kad je bio upitan da odgovori kakove su dužnosti prema Cesaru. Njegov savet je bio, da se dade današnjoj vladi ono što traži dužnost, a ta je dužnost osobito osetljiva obzirom na veličinu obveze pojedinca prema državi.

Zdravi snažni patriotizam nije u protuslovlju sa načelima rotarstva. Što više ono je temelj 6. cilju rotarstva, naime međunarodna dobra volja i sporazum. Rotarstvo neće u svojim redovima one koji nisu dobri Nemci ili dobri Britanci ili dobri Amerikanci. Ono ne nadomeštava patriotizam. Ono hoće da ga ojača.«

Sasvim je nepojmljivo predbacivanje, da je rotarstvo paralelna organizacija ' masoneriji. Resolucija 13 u Dallas-u, dala je dovoljno objašnjenja u tom pravcu, kao što i glavna. skupština u Chicagu.

Naš prijatelj Duperrey u svome sastavku »Pravo lice rotarstva« s pravom kaže:

»Rotarstvo ne kani preletiti katedrale, nego jednostavno želi da pruži ruku svakom kraju preko svih granica svima ljudima dobre volje.«

Zato možemo reći, da netko tko ima volju, da se nepristrano informira, ne može danas mirne savesti izraziti takovo mijenje.

Svrhe i nacrti ciljeva.

I ako je rotarstvo u Evropi naislo na mnoge poteSkoée, ono je ipak dobilo vrednu praktičnu pomoć. Moram napomenuti, da su »svrhe i nacrti ciljeva« koji su danas i u celome svetu primljeni tako dobrim uspehom, bili izradeni od engleskih rotara Sydney Pascall-a, koji je iza toga izabran za pretsednika R. I., i Vivian Cartera. Ovaj je plan god. 1925 oficijelno primljen kod R. I. B. I. i primenjen sa dobrim uspehom, a god. 1927 na svetskom kongresu u Ostendu primljen je kao sveopci plan R. I.

Glavna je uprava, vodeći računa o prilikama u Evropi, izdala posebne upravne uredbe za taj kontinent. U februaru 1925 god. bio je osnovan u Zurichu »Evropski kontinentalni ured« kao filijala Glavnog sekretarijata, sa sedištem u Zurichu.

12