Jugoslovenski Rotar

Sumnjam da je iko od nas u stanju da učini i, samo do neke mere, pravu sliku i ispravnu pretstavu o rotarstvu i njegovom razvitku u poslednjih 25 godina.

Imao sam naročitu povlasticu i veliku sreću da uživam lično prijateljstvo našeg osnivača Pavla Harris-a. Mnogo sam časova proveo s njime i uživao sam gostoprimstvo njegovog: doma. Često sam ga slušao i mislim da se ni u jednoj stvari nije sa toliko živosti i iskrenosti izražavao koliko o svom začuđenju nad razvitkom njegove prvotne zamisli o osnivanju rotary-pokreta. Kad bi mu bio neko pre 25 godina postavio pitanje: što misli o razvoju udruženja; kakvo je njegovo mišljenje o budućoj brojnoj snazi rotarstva u godini 1935; u koliko će zemalja prodreti; koliko će klubova biti osnovano: kakvu će delatnost razviti; kakvu će funkciju izvršiti u socijalnom životu; od kakvog će uticaja, biti na gradove, nacije, vlade, a naročito na pojedince — pa kad bi bio pokušao da na to odgovori, bi li bio imao odvažnosti da predvidi nešto što bi se samo malo približilo postignutim rezultatima? On bi, razume se, bio prvi koji bi bio na ta pitanja odgovorio negativno, a mislim da bi svako ko se upoznao sa rotarskim pokretom došao do jasnog zaključka da niko, pa ni najdalekovidniji čovek, kao ni najimperijalističniji mislilac, trgovac i drzavnk, ne bi bio mogao predvideti da će akcija, pokrenmuta samo pre četvrt veka od nekoliko ljudi u Chicagu, moći da postigne rezultate kojih ste vi i ja danas ovde svedoci.

Moja karijera stvorila je dosad u meni duhovni život inženjera i naučenjaka s jednim naročitim iskustvom u analitičkoj matematici, pa kad naiđem na kakav problem koji je u predviđanju, prva mi je pobuda da sednem k stolu, da sakupim poznate činjenice, da proučim njihov vremenski razvoj i da to pretstavim — kako matematičari kažu »krivuljom«. Svaka tako dobivena krivulja sadrži izvestan zakon koji određuje njene karakteristike, ali nije uvek lako doći do tog zakona i stoga se često posvećuju nebrojeni časovi studiju takvih problema. Ipak je uvek moguće doći do dovoljne približnosti, a kad se to postiglo, u stanju smo da prorečemo sa priličnom tačnošću što će se narednih godina desiti. Dakako uvek pod pretpostavkom (a to znači mnogo pretpostaviti), da se neće zbiti kakva katastrofalna promena ili da neće nadoći kakav nepoznati faktor koji bi mogao izlučiti ili poništiti one koji su dejstvovali u toku pređašnjih godina.

Sa matematskog stanovišta ne bi bio nikakav nerešiv problem, upotrebom teorije verovatnoće, utvrditi kakva će biti budućnost rotarskog pokreta u ovom ili onom delu sveta, ili pače — uzetog u celini — u čitavome svetu, ali ovaj račun mogao bi biti izrađen samo za onaj izgled rotarstva koji je moguće utvrditi na osnovu matematskih i znanstvenih metoda. Nauka dosad, a mogu reći na našu sreću, ne može nabrajati, klasifikovati i rukovoditi imponderabilija, a ja se usuđujem pomisliti da se je rotarski pokret, od trenutka svog osnutka, razvio u području imponderabilija, i to na udivljenja vredan način. Broj članova, broj klubova, popis zemalja i distrikata su izvanji znaci tog razvitka.

Statistike su korisne, pače i od bitne važnosti, ali one nam pružaju samo jednostranu sliku pitanja, i to -— uzeto sa raznih stanovišta obično sliku manje vrednosti u jednom idejnom pokretu.

22