Jugoslovenski Rotar
Rotary je dakle u svojoj jezgri više idejan nego li ekonomski pokret. On se u prvom redu bavi — a u tom smislu i dejstvuje — širenjem prijateljstva, ljudske snošljivosti, sporazuma i dobre volje, odakle niče za čoveka najzgodnija prilika da bude od koristi svome bližnjemu.
Tako sam ja prošle godine, u svojstvu pretsednika Odbora za svrhe i ciljeve, predložio redukciju od šest ciljeva na četiri i pretapanje poznatog šestog cilja u sadanji četvrti, tvrdio sam u svom govoru u Mexicu da zapravo rotarstvo imade samo jednu svrhu: upravo onu koju sam malopre naveo. Ostali su samo primeri da pokažu načine s kojima se taj cilj može postići, jer rotarstvo — koliko u svojoj osnovi toliko i u celosti — uzima u prvom redu sebi kao cilj služenje putem prijateljstva, prijateljstva koje je po svom značenju, po svojoj prirodi i po shvatanju tako veliko da obuhvata čitavi svet.
Rotary je osnovan u Udruženim Državama i ponajprvo se razvio tamo, u zemlji koja, kao i svaka od naših zemalja, imade svoj određeni mentalitet, svoj posebni način posmatranja stvari. Stoga je jasno da je rotarstvo ponelo iz svoje pradomovine mnogo nacionalnih karakteristika i njoj svojstvenih metoda rada. Tako je došlo vreme da je rotarski pokret prešao sa američkog kopna u Evropu najpre u Irsku, Englesku i Škotsku, a tek onda na evropski kontinent: Španiju, Francusku, Belgiju, Dansku, Norvešku, Holandiju, Italiju, Švajcarsku itd. te tako prešav celi kontinent ušao je u sve zemlje izuzev Sovjetsku Rusiju i Tursku.
Istini za volju moram reći da je rotarstvo već u vremenu kad je prešlo u Evropu izgubilo neke manje simpatične izvanje forme iz SVOS prvog perioda života. Vrlo je malo u Evropu doneseno od one tendencije da se poslovi dižu i lansiraju, a vrlo malo i od onog sistema da se izvesni gradovi i mesta veličaju pomoću rotary-clubova. Zapravo za nas u Evropi ima vrlo neznatan smisao i nikakve je koristi reč »boost« koju tako često susrećemo u rotary-literaturi prvih vremena.
Uslovi pod kojima bi rotary stupio na tlo jednog grada na Zapadu, delatnost koju bi mogao razviti, prijem na koji bi mogao naići, jesu posve različiti od onih pod kojima bi ušao u jedan stari grad našeg Starog sveta pa bi i posledice, koje bi osnutku kluba sledile, bile posve druge.
Ovde imamo staru kulturu i staru civilizaciju. Ovde je kolevka umetnosti, znanosti, filozofije, muzike, slikarstva, jednom reči čitave cne kulture kojom je evropski kontinent Novi svet tako rasipno obdario. I mi sami uživamo sve prednosti sastanka u gradu koji je slavan stoga što nam u najvećoj meri pruža sve ono što je iznela kultura srednjeg veka i renesanse.
Učvrstivši se u Evropi, moralo je dakle rotarstvo — u izvesnom pogledu — da poprimi drugi karakter. Mnoge stvari za koje se ono zalagalo bile su ovde već učinjene; postojala su već mnoga društva sa izvesnim njegovim ciljevima i zadacima. Mnogo od onoga što bi se moglo nazvati programom rotarskog pokreta, a što se isticalo u mnogim amerikanskim klubovima, pripadalo je već u Evropi jednom vrlo naprednom programu socijalnog zakonodavstva i — uz jednu visoko razvijenu socijalnu delatnost — pravoj dužnosti države.
Mnogi od nas znadu iz iskustva da su se brojna pitanja, koja su bila sastavljena od strane Centralnog biroa guvernerima u Evropi,
23