Jugoslovenski Rotar

time doprinosi ljudskom napretku. Čudno je međutim kod toga što nijedno od tih udruženja nije u stanju da zadovolji one potrebe kojima rotary-club izlazi u susret, sakupljajući ljude čiji je rad najraznovrsniji: naučenjaka i industrijalca, nastavnika i privrednika, političara i trgovca, agronoma i fabrikanta i pokazujući svakome 0d njih da su ti susreti od potrebe radi upoznavanja tuđega rada a povrh svega da je neophodno potrebna saradnja za napredak zajedničke stvari.

Sve je to bilo iscrpivo izloženo od ostalih govornika, međutim od osobitog je značenja da se sve to potpuno shvati i time prizna rotarstvu bar nešto od onoga što je učinilo za svet koji je već bio dobro organizovan i napredan u socijalnom, ekonomskom i vaspitnom pogledu.

Tako dolazimo do pitanja: kakva će biti budućnost?

Ako je sve to učinjeno u razdoblju nešto dužem od četvrtine stoleća, kakav tek razvoj možemo očekivati u narednoj četvrtini?

Kazaću bez oklevanja da mogućnostima nema granica. Rotarstvo pretstavlja jedinu svetsku organizaciju koja se je do danas oduprla razjedinjujućim silama koje su dovele slične organizacije do cepanja i rasula, organizacije koje su slomljene na religioznim oprekama i nacionalističkim aspiracijama.

Previše bi ustvrdili kad bi rekli da je rotarstvo pokazalo put jednom podesnom sistemu vladavine ili sistemu internacionalnih sporazuma tamo gde su inače tolike druge organizacije doživele neuspeh.

Koliko ima danas krajeva na ovom starom našem kontinentu gde se može sastati jedan rotary-club, a gde ni jedna druga organizacija koja je sastavljena od istih ljudi ne može održati svoje sastanke u cnako mirnoj i vedroj atmosferi.

Mislim da vi svi znate, i bolje od mene, da je bilo slučajeva gde je jedino rotarstvo bilo u stanju da održi živo prijateljstvo među ljudima koji su se nalazili u vrlo različitim položajima i da putem njihovog međunarodnog dodira vrši blagotvorni uticaj na život njihovog kraja, i to u meri koju bi išlo priznanje od istorijske vrednosti kad bi bila poznata u svojoj potpunosti.

I sad moram preći na jedno preporno područje gde se verovatno ne mogu nadati da ću sve vas imati uza se.

Od istoričara se ne traži da govori o budućnosti. Njega zapada mnogo sigurniji zadatak da analizira prošle događaje. Držim da 5 jednom činjenicom iz logičkih razloga možemo biti na čistu, i to 5 time da će u budućnosti biti manje stvari koje će rotarska organizacija smatrati kao bezuslovno zajedničke svim svojim članovima.

Ovde nije mesto da se pozabavim sa svestranim problemom administracije i Rotary-uprave, a držim da i vi ne želite — iz mnogo razloga — da se o tom pitanju povede rec. Pre svega, buduéu organizaciju administracije i uprave Udruženja proučava jedna stalna komisija Rotary International-a. Zatim to i ne bi bio predmet diskusije prilikom jednog govora na konferenciji gde se samo slušaju mišlenja govornika, a konačno kad bi se to i od mene tražilo, ne znam da li bi preuzeo takvu dužnost.

Ono što je već vrlo teško za komisiju eksperata koji pretstavljaju čitavu našu svetsku organizaciju, nije posao za pojedinca sa javne govornice u raspoloživom vremenu od pola sata.

25