Jugoslovenski Rotar

Пт. Теодот Раас (К. С. Beograd):

pl IBUES IX OT AWS ZAIN) ANG Еј

OD PAVLA P. HARRISA

(Predavanje odrzano u R. C. Beograd)

Pre nekoliko meseci osnivač i počasni predsednik R. I. Paul P. Harris izdao je knjigu pod naslovom: »This Rotarian Age« (Rotarski vek), kojim je epitetom G. K. Chesterton okrstio vreme u kom živimo.

Knjiga je posvećena »Rotarstvu, za unapređenje čijih ideala autor u društvu s tisućama obožavalaca, želi da služi«.

Uvodne reci napisao je generalni sekretar Chesley R. Perry, a razdelena je u XVI poglavlja.

Pročitao sam knjigu bez predaha, pa bi želio da s njom upoznam u kratkim crtama, i sve naše rotare.

Dobili smo historiju Rotarstva iz pera onog, koji je najpozvaniji, da nam je dade. Nije to samo puko nabrajanje sveg onog, što se zbilo 1905 i narednih godina, već filozofska analiza, što je R. I. bio juée, kakov je danas i kako će izgledati sutra.

U ljudskoj je naravi, da uvelicava ono, Sto se momentano, neposredno događa, a teško je razumeti, da će velike vrednote današnjice možda već sutra biti malene ili ništave. U sadašnjici je oličen vrhunac savršenstva svega, zašto su umirale prošle generacije, a što će buduće vekovima poštivati.

Hoćemo li pisati o tim dogođajima, moramo imati prema njima i pravu perspektivu. Gledamo li pod krivom perspektivom dela Rafaela i Michelangela činit će nam se monstruoznim, — gledana u pravoj Dperspektivi ona su besmrtna.

Zato i autor Historije Rotarstva ne gleda na R. I. samo kao takov, već u vezi sa svim ostalim, jednako važnim faktorima, koji su bili od uticaja u prošlosti i sadašnjosti, kako bi dobio tačnu perspektivu.

Jasno je, da pokret, koji se tako silno razvio za kratko vreme od trideset godina, mora da je rezultat sila koje su se pomalo sabirale, a ne smemo ga smatrati kao plod inspiracije jednog jedinog lica ili malene grupe ljudi. Taj pokret nije mogao nastati spontano, kao što nisu spontani ni uzroci zemljotresa ili vulkanskih erupcija.

S te tačke gledajući, ne sme se ni Rotarstvo meriti s nekoliko desetina godina; ono je prastaro, a stvarali su ga ljudi mnogih nacija, raznih Jezika i običaja.

Da nađemo trag i koren njegovom početku, moramo se vratiti u daleku prošlost.

Prije nekih pedeset i više tisuća godina — kako kaže Wells u svojoj Istoriji — pojavio se Homo Neanderthalensis. U tom hladnom praskozorju, koje je prethodilo svitanju civilizacije, prevlađivao je u tom biću osećaj straha. Samoodržanje bio je glavni motiv, život Jedina i najsve-

5)