Jugoslovenski Rotar
i da mi je moj položaj dao prigode, да sklopim tolika iskrena prijateljstva — a baš ovo potonje najljepša je nagrada guverneru za njegov doista ne laki posao kroz godinu dana njegovog zvanja.
Prilike mi ne dozvoljavaju, da danas budem među Vama, da se lično draga braćo od Vas oprostim, pa zato dozvolite da Vama saradnicima na mom ne lakom poslu kažem ovim putem jedno iskreno »hvala«.
Dr. Viktor Ružić«.
Zatim pretsjedajući Dr. Krejči predlaže konferenciji, da prihvati tekstove pozdravnih depeša, koje se imadu uputiti i koje glase:
»Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II — Beograd.
Na svojoj četvrtoj distriktnoj konferenciji sakupljeni u Dubrovniku jugoslavenski rotari podnose Vašem Veličanstvu izraze duboke odanosti i vjernosti.
Pretsjednik konferencije: Dr. Viljem Krejči«.
»Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Namesnik Pavle — Beograd. Jugoslavenski rotari sakupljeni na svojoj četvrtoj distriktnoj konferenciji u Dubrovniku mole Vaše Kraljevsko Visočanstvo da izvoli primiti izraz duboke odanosti. Pretsjednik konferencije: Dr. Viljem Krejči«.
»Dr. Viktor Ružić, ban Savske banovine — Zagreb.
Jugoslovenski rotari sakupljeni na svojoj ¢etvrtoj distriktnoj konferenciji žale što Vas u svojoj sredini nisu mogli pozdraviti i žele Vam na odgovornom mjestu služenja zajednici koje Vam je povjereno svaki uspjeh. Pretsjednik konferencije: Dr. Viljem Krejči«.
Konferencija prihvaća odašiljanje brzojava. Uz burno klicanje Njegovom Veličanstvu Kralju i Kralievskom Domu saslušano je čitanje stojeći.
Brat Dragan Tomljenović nadalje čita poslanicu Dr. Milana Stojadinovića, pastdirektora R. I. i pastguvernera 77 distrikta, koja glasi:
»Dragi brate guvernere!
Po drugi put već nisam u mogućnosti da uzmem učešća u najvećem godišnjem događaju jugoslovenskog rotarstva — distriktnoj konferenciji, a ove godine mi je to naročito žao jer se konferencija održava u našem divnom Dubrovniku čije prirodne lepote i romantična arhitektura pretstavljaju jedinstveni okvir za rad konferencije. I ovogodišnji domaćinski klub mi je ostao u prijatnoj uspomeni još sa one svečanosti maja 1934 god., kada sam u poslednjem času vršenja guvernerske dužnosti, predao ovom Klubu povelju, pred sam moj odlazak na rotarski kongres u Detroitu.
Visoka dužnost koju sam pozvan da vršim na žalost ne ostavlja mi vremena za odlazak u Dubrovnik, ali se tešim ubeđenjem da sam se posvetio ostvarenju plemenitog rotarskog načela »sluzenja zajednici<, posvećujući sve svoje napore, sposobnosti, energiju i vreme službi Jugoslovenskog: naroda.