Jugoslovenski Rotar

веће материјалне независности — то исто да буде. Моје излагање о омладини данашњице, обухвата и једне и друге са ограничењем, да се не упуштам у излагање разлике, које су полно условљене.

Наука омладину дефинише као нараштај, који је у животној фази телесног и душевног зрења.

Свима је нама познато, да између детета и одраслог постоји битна разлика у психофизичком развитку — оно није одрастао у мМинијатури. А то сазнање дало је већ и нашим старима повода на поделу рагвитка живота на фазе, по мистичном броју 7, у којима је по њиховом схватању требала да наступа обнова животних сокова. То бројно одређивање животних фаза није од нарочитог значаја, пошто претстављају само несигурне просечне вредности. У главном код омладине разликујемо: доба пркоса, доба зрења и младићско доба. Као стварни преокрет у омладинском развитку, када престаје доба детињства, сматрамо наступање полног зрења а с њиме упоредо иде и изграђивање телесног и душевног живота. То је мост преко које дете постаје одрастао човек. Поред физиолошких промена, наступају и веома важне душевне промене, које су управо и разлог необичног и загонетног понашања омладине.

То је тренутак када родитељ са очајом узвикне: То није више моје дете!

Полно зрење, ово чисто медицинско становиште, не удовољава психологе, који мисле да доба зрења не почива само на полном зрењу, већ чудновето понашање омладине тумаче и законом душевне резонанције и потребом надопуне, те га сматрају као доба конфликта пробуђеног унутрашњег света са околином и спољашњим светом.

Тамне непознате силе обарају досадашњу душевну равнотежу. Деца наслућују велике телесне и душевне промене и осеЋају се према њима немоћним и теже тој својој немоћи пркосом, необузданошћу и мржњом према својој ближој и даљој околини, дати одушку. Али то је само једна маска унутрашње борбе што се види по томе, што код деце у то доба наступају нагли преокрети у расположењу, малаксалост, утученост и досада живота. Трајала та борба дуже или краће време, било да је протекла у лакшем или тежем облику, за сваког омладинца наступа тренутак, када прва омладинска обест, уступа место сањарењу.

Омладина је у себи открила свој унутрашњи свет, иако је тај свет још пун загонетака, нерешених питања — богатији, разнобојнији, лепши и радоснији је од трезвеног спољашњег света. То је време, када им се ветрењаче причињавају дивовима. Тада су Млади људи, који су још на прагу живота, који на живот гледају преко књига и кроз шарени вео немирних снова, које тресе лака Грозница идеала и налазе се у неком романтичном неспокојству и одупиру се одраслима и њиховим културним тековинама.

Док је омладина овако заузета самом собом, док у њеној души још преовлађује претераност осећаја и несмотреност у оцеЊњивању околине и спољашњег света, њен развитак није завршен. Мора да наступа још и измирење страсти са промишљеним расу-