Jugoslovenski Rotar

Бивањем. То измирење, стицање хармоније је последња фаза у развитку омладине — да од младића односно девојке постаје одрастао човек.

Омладина се пробудила, напушта свет снова и враћа се стварном животу. Она додуше још увек види свет и живот у своме идеализму преображен ружичастим велом нечулне љубави, још жуди са фаустичким сазнањем да одгонета тајне света, али се она ве тући више од стварности. Обожавани идоли су изгубили своју драж и она гледа већ и достижљиве животне циљеве пред собом.

Нека се сада ова пред вама евоцирана омладина, која је вечита —_ пошто се филогенеза човека не мења — ставља у друштвени поредак.

Она је и у друштву као и својој генези вечити проблем оцева и синова, родитеља и деце, старије и млађе генерације. Омладина је једна обновљена фаза у вечитом освајању живота. Она се и може само као борба у својој животној динамици разумети. Њена најбитнија социјална карактеристика је у томе, што се она не задовољава са теоријама на папиру, застарелим моралом и обичајима, већ сама чини животне експерименте које добро или лоше, доводи и до краја. Она тражи исконско људско право: да на своја питања, сама даје своје практичне одговоре.

Најзад омладина је нехотимична реакција против нашег животног система забрана, сујеверја, предрасуда, нетрпељивости и претварања.

Положај данашње омладине, парадоксалан је!

У одмени генерације, није имала кога да одмени — она је културно историјски посматрано — последица једне кризе у којој старе културне вредности нису биле у сигурним рукама а њихови данашњи носиоци не могу бити више сматрани као примери на које би се омладина могла угледати. Поред опште забуне у којој непрестано живимо, са целим унутрашњим поремећајем, наша генерација није успела да реши основни проблем свога битисања: судбину младости. Сумње и наде, разочарења и илузије, кроз чију скалу најтежих супротности, прелазе данашње савремене генерације, одигравају се у унутрашњости данашње омладине, са толиком динамиком дубоких крварења, да се још увек поставља, да ли ће ова генерација морати проживети свој век без могућности, да пронађе облик свога мираг! Сви послератни покрети, који су произишли из младости, као обрачун са старим принципима, улазе данас у фразе прелаза старости: са свима знацима разочарења и незадовољства. Ниједна генерација, можда занесена и ободрена гласовима динамичко-виталистичке филозофије живота и акције, није у таквом брзом размаку поверовала у мисију своје младости и истовремено посумњала у своју властиту постојаност. Нова и најновија разочарења ређају се. Данашња омладина ступа у живот кроз мрак ратних и поратних година, доживљује целу ратну и поратну кризу: померање вредности и идеја између којих се повлачи криза осећаја и љубави у којој нема више сазнања одређених традиција средине.

Радо се чини упоређење између прератне и поратне омладине, када се поведе реч о омладини данашњице. И ја ћу се ко-

27