Jugoslovenski Rotar

ства. Вршећи тако идеално своју дужност, послодавац стиче најбоље духовно задовољство, јер, изводећи свога ученика на стазу живота, указујући му пут којим треба да пође и потражи своју будућност, он себи осигурава највећи и најузвишенији углед у друштву.

На жалост, мали је број посгодаваца, који су свесно схватили ту своју дужност у подизању и васпитавању нашег привредног подмлатка. -

На против, већина данашњих послодаваца свога шегрта не сматра сарадником и будућим колегом, већ обичним слугом. Код таквих послодаваца, шегрт је уједно и покућар, јер поред најмање десето-часовног налорног и заморног рада у послу, он мора и у кући обављати све покућарске дужности. Тако се радно време ових јадника пење преко 16 часова дневно.

Сем тога, ови шегрти добијају слабе хигијенске станове, и недовољну исхрану, а о одевању и да не говоримо. |

Зато није редак случај, да по радњама видимо слабу, испијену, прљаву и заосталу децу, о којима се нико не стара и која су препуштена самим себи.

Постојеће стручне продужне школе и трговачке школе Трговачке омладине, донекле задовољавају својим радом. Ученици, за цело време практичног рада, похађају ове школе, где стичу шира теориска знања и упознавања, у свим правцима. Али задатак ових школа је само у томе школском усавршавању и ништа више.

Према томе поред стручне спреме, која се стиче у радњи и у школи, потребно је шегртима и ван радње пружити удобнији живот и боље васпитање.

Највећа тешкоћа за многе послодавце при узимању шегрта јесте баш стан и храна, као и старење о шегрту ван ралње.

Стога се дешава, да многи послодавци и поред неопходне потребе за доброг ученика, одбијају најбољу децу која показују све знаке бистрине и оштроумности и то само зато, што немају потребних просторија да таквог ученика приме на стани храну.

Те три ствари, стан, храна и боље васпитање и јесу главна сметња, што нам шегрти нису бољи и напреднији.

Да би се та сметња отклонила, потргбни су по већим местима шегртски домови, где би шегрти, под стручним надзором имали стан, храну, васпитне поуке, школу и пријатне разоноде која одговара њиховим годинама. Тако смештену и збринуту децу, радо ће примити за шегрта и они послодавци, који у тескобним и скупим варошким становима не могу одвојити по једну собу за шегрта, нити имају времена да се о шегрту баве и ван своје радње.

Изградњом оваквих домова олакшало би се и послодавцима и шегртима. Послодавци би плаћали извесну суму за стан и храну шегрта, а ови би у дому били учесници бољег и културнијег живота. Као пример како се збрињавају и васпитавају шегрти, нека нам послужи Привредников шегртски дом „Владимир Матијевић"

19