Jugoslovenski Rotar

ваљало, неспретно и лено дете неће нико држати. Дакле јасно је; да у шегрте треба да иду само одабрана, душевно и телесно најспособнија деца, која ће не само као шегрти, већ и касније као помоћници, моћи издржати све тегобе своје струке, па ће када постану самостални успети и истрајати у борби коју нам живот намеће.

Насупрот тој стварној потреби, за шегрте долазе махом закржљала и заостала деца.

Обично се каже: „ако не будеш добар — ићи ћеш у шегрте".

Сем тога код нес на жалост влада скроз погрешно схватање, да трговина и занат нису довољно господска занимања, па да према томе она и нису за бољу и способнију децу. Такова се деца обично шаљу на више школе и спремају за чиновнички кадар. Међутим познато је, да се већина канцелариских послова свршава по одређеном шаблону, па се у њима могу снаћи и људи слабијих способности, док се за самостална занимања, трговачка и занзтска тражи нарочита способност и окретност, бистар ум и телесно здравље.

Зато је потребно, да се за шегрте одабирају најбољи ђаци, и У сваком погледу најспособнији младићи.

Искуство је показало, да су у данашњим приликама, за шегрте најподеснија деца са села. Она су већином непокварена, изпржљива и задовољна са малим. Она се немају на кога ослањати, нити се могу вратити на нешто боље. Са варошком децом слаби су успеси, јер су више размажена, доста самовољна и нису навикнута на рад и послушност.

Стварни наши данашњи шегрти и јесу деца са села, а један мали део је из круга варошке сиротиње.

Да би од ове чедне деце, стварног нашег привредног подМлатка створили стручне и спремне будуће привреднике, спссо6не за светску утакмицу, потребно је, на првом месту свесрдније заузимање и старање њихових послодаваца, а поред тога и мало више пажње и интересовања меродавних и позваних установа и корпорација.

Улога послодаваца у васпитању шегрта.

Када родитељ доведе сина у трговину или на занат, обичне га предаје послодавцу речима; „Ево ти га, ти си му сада и отац и мајка". Овим значајним речима, родитељ преноси сву своју бригу према детету на дотичног послодавца. Самим тим актом, послодавац је примио на себе једну тешку улогу, улогу да од те пелне детиње природе створи човека зрелих и здравих појмова. Од његовог рада на образовању ученика, зависи не само будућност детиња, већ и његов углед углед пред друштвом и родитељем. Преко шегрта посматра се и његов мајстор. То правило важи нарочито за случајеве када се дете од дванаест година предаје послодавцу на изучавање. Послодавац несме бити себичан M za пун успех свога ученика, он мора пред њим отворити ризнибу свога животног искуства. Стављајући у службу васпитања свога ученика своје најважније духовне способности, послодавац пружа доказ љубави према омладини, на којој почива напредак човечан-