Jugoslovenski Rotar

Potrebu zbrinjavanja dece i njihovog obrazovanja diktuju ne samo kulfurni, moraini i humani obziri, nego i narodno privredni interesi. Iz narodne ekonomije poznalfo je, da čovek počinje privređivati fek od petnaeste godine. Covek je dalje produktivan samo do izvesnog doba (od prilike do 60 i 70 godine). Doba od rodenja pa do petnaeste godine i doba od Sesdesete i sedamdesete godine pa do smrti smatraju se za neproduktivne periode ljudskog zivota. Nenormalna deca pak bez stručnog skolovanja i obrazovanja ostaju neproduktivna kroz ceo živo}. Neprodukftivne članove moraju hraniti i izdržavati produktivni. Blagostanje naroda je dakle u toliko veće, Sto je manji broj nenormalnih, koji su za proizvodnju nesposobni, ili drugim rečima, moralni ljudi imaju inferesa, da se nenormalna mladež školuje i učini produktivnom i korisnom.

Dalje nenormalne osobe, nezbrinute u specijalnim zavodima i nevaspitane u struénim Skolama, prestavljaju danas stalne opasnosti po druStvo: svojim nedelima i svojim nasledenim zlocinackim dispozicijama mogu svojoj okolini prouzrokovati mnogo nesreće. P#Anogobrojnim ispifivanjima ulvrđena je veza između mnogih duševnih mana i zločina. Puno ima slaboumnih osoba, kod kojih se javlja velika zakržljalost ili pofpun nedosfalak moralnih озесапја ! prestava.

Stoga zahlev za socijalnim sfaranjem o nenormalnoj deci nije samo zahtev saosećanja, humanosli, hrišćanske ljubavi, i zahtev iz kulturno privrednih razloga, već u isto vreme zahfev samoodbrane društva, da se pobrine za dovoljni broj ovih specijalnih i stručnih ustanova isto onako, kao Sto se stara za škole i kulturne ustanove za normalnu decu. Jer u koliko se bude više frošilo na škole za nenormalnu decu, u foliko će biti veća ušteda na podizanju i izdržavanju famnica. | merodavni faktori moraju jednom prihvatiti neospornu istinu, da su investicije na škole i ove humane i socijalne ustanove najrenfabilnije inveslicije društva.

Miodrag V. Malić (R. K. Ćuprija —Jagodina·—Paraćin)

Ископавање Царичина града 1937 ГОД. Д-р Влад. Петковић (Р. К. Београд)

Приликом ископавања прошле године откривена је једна врло интересантна црква базиликалнога облика, која по својим димензијама долази у ред највећих цркава у хришћанскоме свету.

Ове године ископавано је јужно и северно од ове велике базилике. Јужно су откривене две грађевине. Она источна има врло необичан облик. Њена основа је у облику четворолиста уписаног у квадрату са нарочито наглашеним централним простором, изнад кога се сводило кубе. Кубе, које се опирало на четири снажна стуба, било је са све четири стране подупрто „конхима", остављајући у угловима квадрата четири споредна четворокутна простора. Че-