Jugoslovenski Rotar

услед свога одвратног изгледа могу бити несносни за људско друштво, нарочито с обзиром на трудне жене."

Ми, људи ХХ века, који се дивимо лекарским испитивањима и мислима о природним наукама, немамо разлога да се смејемо душевној концепцији Данаца. На 16. конференцији Савеза немачких домова за сакате (12 до 14 јуна 1935) реферисао је пастор Бер из Арнштата, да је после прославе 1. маја управи његовог завода свопштено, да се једна млада девојка веома нељубазно изјаснила о томе, што су сакати учествовали у поворци кроз варош.

Из овога становишта види се исто неразумевање за задатке "националне целине у погледу старања о сакатима, за шта нам је већ Гете дао доказа. Он прича, да су се приликом једне посете краљице Марије Антоанете у Штразбургу сакати морали сакрити или бити затворени, да не би кварили леп изглед улице.

За претставнике такве идеологије у погледу факта, да међу (ближњима има сакатих, постојало је само једно решење: њихова интернација по заводима.

Тек у 19. веку дошло се до сазнања да је могуће, да се сакати ослободе из стања немоћи, неспособности привређивања и искључења из људског друштва путем занатског, умног и душевног васпитања. Али сама сакатост сматрала се као нешто, што се не може избећи. Тек испитивања ортопедске хирургије ставила су старање о сакатима пред два нова задатка:

Предохрана од осакаћења и излечење већ осакаћгних.

Медицинска испитивања дала су наиме резултат, да велик» део осакаћених не мора уопште да доведе до немоћи и беспемоћности пацијента, када се, нарочито код малог детета, утврди Могућност осакаћења и одговарајућим мерама спречи даљи р=звој. Ова акција предупређења, упућена у том правцу, да се искључењем новога прилива смањи број сакатих, добила је благотворну допуну сазнањем ортопедских стручњака, да су се могли излечити многи сакати, који су сматрани за неизлечиве. Најзад је и наука о наслеђу омогућила стерилизацијом носиоца наследних болести, да се још даље смање узроци оболења.

Модерни домови за сакате, које воде одлични стручни лекари, имају у својој ужој акцији задатак да обезбеде „оспособљење за привређивање телесно спречених ортопедским лечењем, наставом, васпитањем и стручном наобразбом", док је јавна акција позвана, да сакате установи, благовремено спази наклоност осакаћења и ово отстрани.

Ова превентивна, лечећа и васпитавајућа акција има још увек у Многим слојевима народа да се бори против предрасуда наводно „жигосаних“. Додуше, више се не сматра, да је сакатост или наклоност за ово телесни знак за бесомучност, већ је неразумни свет склон да верује, да је сакатост заслужена или незаслужена наследна болест. Овакво мишљење је скроз погрешно. Најистакнутији, бескомпромисни претставници национал-социјалистичке науке о раси су уједно највећи противници ове предрасуде. Они најенергичније указују на обавезу народне заједнице, да не сме