Jugoslovenski Rotar

frošarina na šećer troSarina na šećer

'država dinara po kg aržava dinara po kg 'Метаска 2.84 Portugalija 2.97 Čehoslovačka 3.10 Rumunija 3.42 Austrija 2.63 Bugarska 5.04 Madjarska 5— Grčka ništa Francuska 1.91 Albanija 3.54 Belgija ništa Švajcarska nišfa ·Holandija 5.72 Turska nista Danska nista Poljska 2.48 Svedska nista Finska nista -Norveska nista Jugoslavija 7.77 “Španija 2.12 Italija 11.70

Zastitna carina na šećer onih država koje imaju svoju sopstvenu -industriju šećera iznosi:

država dinara po 100 kg Nemačka 432.64 Čehoslovačka 570.Austrija 361.39 Madjarska 445.35 Francuska 382.21 Norveška 336.51 Poljska 672.08 Italija 509.03 Spanska 657.07 Rumunija 513.29 Bugarska 602.32 Gréka 438.05 Finska 485.36 Turska 742.79 Jugoslavija 303.25

‘Dalji razlog nepovoljnijem stanju domaće industrije šećera prema ino'sfranoj leži u fome, što kod nas ne postoji cenfrala za zajedničku prodaju šećera i fime su opadanju cena šećera, na ušfrb domaće industrije, sirem otvorena vlata. — Uzmemo |i u obzir sve navedene i; jos nena-vedene Stete, onda vidimo da stanje domaće industrije šećera nije baš zavidno.

Prerada repe počinje obično počelkom sepfembra meseca i traje prema kolicini repe pod normalnim okolnostima 2—3 meseca. — Ovo godišnja kampanja je nečuvena iznimka, pošto su nas nagomilane velike zalihe šećera prinudile da površinu zasejane repom snizimo. Usled foga će naša ovogodišnja kampanja jedva 4 nedelje trajati a to je najkraéa kampanja od postojanja ove fabrike, dakle za 26 godina rada. Površina zasejana repom iznosi u ovoj godini зато око 300 ka}. jutara, dakle od prilike 1/3 normalne površine. — Ovo sniženje povr-

šine zasejane repom nalazi svoje objašnjenje u gore navedenim okolnosfima. -30