Jugoslovenski Rotar

систем. Кинеске природне науке, међутим, зауставиле су се на оном нивоу, који је одговарао кинеским политичким и привредним приликама. Кина је још у средини прошлог столећа почела да заводи високе школе, у којима су студенти упоредо са старим класичним знањем могли добити и знања из природних наука. У погледу ширења европског образовања у Кини узели су на себе нарочиту улогу Средињене Америчке Државе, које су Кинезима широм отвориле врата својих универзитета и других високих школа. Америка је извршила један племенити гест према њима, наиме: контрибуције добивене од Кине после боксерског устанка, она је почела да троши на школовање кинеских студената. На тај начин Сједињене Америчке Државе спремале су један терен за своју општу сарадњу са будућом Кином. У самој Кини верске мисије Американаца, нарочито баптиста, отвориле су своје високе школе. Више хиљада младих Кинеза завршили су своја школовања у америчким универзитетима, како и у самој Кини, тако и у Америци. Кинески студенти скоро су се нашли и у свим универзитетима Европе. И друге државе, поред Сједињених Држава, исто тако морале су да у циљу свог моралног утицаја отворе у Кини своје високе школе. Број сопствених кинеских универзитета сваке године се повећавао. Најглавнијим академским центром постала је пређашња кинеска престоница — Пекинг. Број студената у њему стигао је 20 хиљада. Садашњи ратни догађаји у Кини наносе огромну штету академској омладини. Више од 15 универзитета морали су да се евакуишу због јапанског напада и рушења зграда авионским бомбардовањем.

Кина сада располаже са много хиљада европски образованих, квалификованих стручњака за све привредне гране. Нова саобраћајна средства се шире по Кини, па чак и она најмодернија, са великом брзином. Тако, на пример, грађанска авијација везала је удаљене провинције са центром — Нанкингом. Две стотине хиљада километара добрих аутомобилских друмова заменили су пређашње стазе по којима се носила роба у унутрашњост земље. Железничке пруге су заостале у свом развитку од својих најмлабих саобраћајних такмаца — авијације и аутомобила. Оне служе само за велики транзитни промет. Њихова дужина до сада не износи више од 10 хиљада километара. Али темпо грађења жељезница у последње време много је бржи. Расте и сопствена кинеска индустрија. Пре 10 година почела је да се формира кинеска авијација и 1929 године прва кинескиња положила је пилотски испит. Сада Кина располаже добрим пилотима, мушкарцима и женама. Овде ћемо се мало задржати на улози коју игра у савременом животу кинеска жена. Она се показала потпуно способном за брзо освајање знања које поседује најобразованија женаевропљанка. Госпођа маршала Чан-Кај-Шека мора да буде уврстана у ред високо културних личности садашњице. Али она није редак изузетак. У Кини је сада створен доста велики кадар жена са широким културним погледима. Природно је да се европска спољашња култура, која се изражава у европској ношњи, данзинзима, спорту, проширила и на младе кинескиње у кинеским варошима на обали Тихог океана. Кад томе додамо још, да кине-