Jugoslovenski Rotar

од 1911 године и која је унела у сазнање Кинеза многе политичке и социјалне појмове којима живи савремена Европа. Није избегла ревизије ни Конфучијева државна доктрина. Још у прошлом столећу се појавио покрет за тако звано ново Конфучијанство. Тај покрет ставио је задатак: ослобођење тог учења од коментара који су били њему додати у току двадесет векова. Ново Конфучијанство тражи истицање на први ред социјалних погледа Конфучија. Треба додати да се тај покрет у извесном делу ослања на учење Лава Толстоја, који је у свом стремљењу, да одреди односе између људи на бази разума, истакао Конфучија као великог мудраца целог човечанства. Интелигенција левичарски расположена иде даље. По иницијативи професора пекиншког универзитета развијао се покрет за литерарну револуцију. Тај покрет тражи да се књижевност одрекне класичних традиција и да већу пажњу обрати на теме које су приступачније ширим народним масама и које су везане са социјалним тежњама садашњице. Препород Кине врши се по програму Сун-јат Сена, који је он саставио још у првим

годинама нашег столећа, — када је стао на чело гоминдановског покрета; прва етапа — свргнуће манџурске династије, друга васпитање народа у новом духу, и трећа — социјалне реформе.

У августу месецу ове године морао је да буде сазван један конгрес претставника свих грана науке, администрације и привреде у саставу 14 хиљада чланова са циљем израде плана регенерације кинеског народа. Садашњи јапански напад је спречио тај конгрес. Кина је била стављена пред један пречи задатак — заштиту своје земље. У тој одбрани она је досад показала, да већ располаже таквом отпорном снагом, на коју Јапанци нису мислили да ће наићи. Жеља је свих пријатеља великог и симпатичног кинеског народа да он срећно заврши наметнути му рат, ради слободног свог даљег напретка.

SOCIJALNO-MEDICINSKI RAD ANTITUBERKULOZNOG DISPANZERA MA SUŠAKU |

(septembar 1931. do 1936. godine) | Dr. Joža Marković (R. K. SuSak}

Medicinska nauka je u svojoj suštini socijalna znanost. Liječiti pojedinca a ne voditi brigu o njegovoj okolini, znacilo bi zadovoljavati se prividnim uspjesima.

Od uvijek bili su više cijenjeni oni liječnici koji nisu svoju praktičnu djelatnosti iscrpli samo u medicinskom pogledu, već su znali obuhvalifi bolesnika i u psihološkom pogledu i u njegovom socijalnom miljeu. Liječnici fako zvanih „dobrih starih vremena” nisu bili samo iskusni medicinari, nego i savjetodavci-prijatelji, u pravom smislu riječi „skrbnici” svoje klientele. | to staro, visoko shvacanje liječničkog poziva dolazi, prilagođeno modernom socijalnom razviflku, opet do vrijednosti.