Jugoslovenski Rotar

Број чланова у старим клубовима је порастао (пер салдо: од броја нових чланова треба одузети отпале итд. чланове) од 634 на 668 дакле за 34. То је приближно 5%/0 пораста, што одговара и порасту у нашем клубу у последњим годинама. Ако то још даље рашчланимо добијемо следећу слику: у 6 клубова број чланова смањио се за 14 (од 177 на 163), у 2 клуба број чланова остао је непромењен 35, али је порастао број чланова у 17 клубова за 46 (од 424 на 470). Укупно нам је дакле унутрашња екстензија донела 34 нова члана,

Већа је била спољна естензија која — према извештајима привлачи чак позорност у ротарским круговима других дистрикта. Са 7 нових клубова дошло је у ротарске редове нашег дистрикта 136 нових чланова. Што значи да долази на 1 клуб просечно 20 чланова; тај број је за ново установљени клуб примеран, нарочито у мањим и средњим варошима.

Подела по бановинама следећа је. Предњачи наравно Дунавска бановина где је број клубова највећи, наиме 9 а чланова имају ти клубови 199. Савска бановина има додуше свега 8 клубова, али ти клубови броје 208 чланова. Следује центар Београд—Земун—Панчево са 3 клуба и 104 члана. Затим долази Дравска бановина са 2 клуба и 82 члана. Следује јој Вардарска са 3 клуба и 72 члана. Моравска бановина има 3 клуба и 44 члана. Приморска 2 клуба са 37 чланова. По 1 клуб постоји у следећим бановинама: Дринска 24 члана, Зетска 19, и Врбаска 15 чланова. Ако би хтели донети релативну слику онда би требало прорачунати број клубова и чланова на број становника. Један клуб долази на 267.000 становника у Ayнавској бановини; у Београду на 289.000; у Савској на 572.000 становника; то су подаци на основу резултата пописа становника од 31 марта 1931 године. Наравно ти су подаци релативне вредности, пошто не узимају у обзир социјалне структуре појединих бановина, што је ради класификацијског система неопходно потребно, јер је чланство верна слика социјалне структуре крајева, у којима се клубови налазе,

Ако узмемо у обзир резултате пописа становништва по закону о месним општинама од 22 јула 1934 године само места са више од 10.000 становника, видимо да још нема наших клубова у следеЋћим варошима: Савска бановина: Бјеловар, Сисак, Вировитица; Приморска бановина: Мостар; Зетска бановина: Пећ, Подгорица; Вардарска бановина: Куманово, Приштина, Призрен, Тетово; Моравска бановина: Крушевац, Пирот, Зајечар; Дринска бновина: Шабац, Тузла, Ваљево; Дунавска бановина: Крагујевц, Пожаревац, Рума, Сента, Смедерево, Сремска Митровица. Број вароши у којима још не постоје клубови према томе мали је. Са овом табелом. нећемо тврдити да постоје у свима наведеним варошима услови за оснивање и успешну делатност ротари-клубова.

У погледу социјалне структуре клубова нуди нам систем класификација најлепшу слику о нашем Ротарству. Стога нисам жалио времена и саставио статистику нашег Ротарства по класификацијама како се оне виде из алманаха. Здружио сам наравно неке врсте