Jugoslovenski Rotar

положајем и који је претвара у капију Централне Европе за прекоморске земље. Холандија има у провинцији Лимбург каменог угља, којега се ископа годишње 12 милијона тона, од којих се преради у кокс 3 милијона тона. Друге важне индустрије које треба поменути су: сапунска, конфекцијска, кожарска, каучука, машина, топионице метала, електротехничка, прерада метала, лима, бицикла, покућства, папира, памука, лана и вуне, ћилима, чоколаде, млинова, маргарина, хемиска индустрија, прерада кромпира итд.

Холандија је од давнине чувена по својој бродограђевној индустрији и солидности њених бродоградилишта, која уживају нарочито поверење наших великих паробродарских друштава. Она је земља и неких других фабрикација које уживају светски глас. Довољно је поменути Филипсовг продукте, који су нам најбоље познати.

Холандија није међутим само једна мала напредна срећна земља на европском континенту. Она је велика и богата колонијална држава са ванредно лепо уређеним колонијама, које обилују великим природним богатствима и снабдевају цео свет одличним колонијалним производима. Њено колонијално царство броји преко 50 милијона становника, од којих на самом острву Јави живи 40 милијона.

Холандија располаже једном веома моћном трговачком флотом. Тонажа се њене флоте истина редуцирала од 7 милијона тона у 1930 г. на 5,5 милијона тона у 1936 г., али је зато Холандија била прва земља која је своју трговачку морнарицу модернизовала и наново изградила, а старих неекономичних бродова се решила. Њени бродови обављају углавном промет слободне пловидбе, али одржавају и редовне линије са целим светом, а нарочито са својим колонијама. О тако технички и у сваком погледу врло усавршеној флоти води се рачуна у поморском и трговачком свету.

Холанђани су слободан народ, дубоко надахнут демократским принципима, по којима се њихова држава и управља. Она је вазда давала па и сада даје заклон слободоумној мисли.

У доба привредне кризе Холандија је ишла за тим да се одбрани од конкуренције претерано јефтине робе, која је погађала њеву индустријску и пољопривредну радиност, а нарочито радништво навикло на високи стандард живота. Образовани су нарочити фо»дови за сузбијање кризе. Ти фондови су годишње достизали баснословну суму од 300 милијона форинти или око 9 милијарди динара (пре девалвације форинта). Чим је криза почела да попушта, и Холандија пушта слободу трговини, отвара границе па је тако и Југославија још у овој години могла да се тиме користи.

Волумен спољне трговине Холандије — увоз и извоз — износи y 1936 години једну милијарду и 760 милијона форинти или у нашем новцу око 45 милијарди дингра. Ту није урачуната транзитна роба. У 1936 г. је кроз Холандију провезено, са и без претовара, 40,7 милијона тона робе. Највише промета Холанђани праве с Немачком (1990), Енглеском (16%/•о) и Белгијом 12%). Холандија је пијаца где се, тако рекућ, свака роба може да прода и да купи. Бо-