Jugoslovenski Rotar

Истина је да је раздаљеност између нас и Холандије доста велика, али и то се даде савладати пропагандом. Наша приватна привреда ту тешко може што да учини. Појединци који раде са Холандијом имају већ своје везе, али тешко могу да одвоје средства за колективну пропаганду. Ту је дакле држава у првом реду позвана да помаже оне установе које су за то позване. Комора сматра да нису толико потребни огромни павиљони, који заиста много коштају, колико лични контакт и усмена пропаганда. Белики успех у Холандији у томе погледу постигла је последњих година Аустрија која је приказивањем филмова, предавањима итд. својом пролагандом успела да привуче велики број холандских туриста. Подесни људи на подесним местима више вреде него мртви плакати.

Треба имати у виду да се у многим земљама Западне и Северне Европе још увек на Југославију гледа кроз наочаре извесних центара Европе који још хоће да нам буду тутори или бар посргдници у трговини. А Холандија је после рата много изгубила баш у тој Европи, али код нас није. Кад сам пре две године у Хагу резговарао са началником министарства трговине Др. Сасбургом, веома сам био поносан кад сам чуо ове речи: „Не познајем Jyroславију, али ми је ваша земља врло симпатична. Ми овде имаме често жалбе, тешкоће и губитке наших привредника у пословању са разним државама. Нисам до сада чуо за жалбе или губитке наших привредника који раде са Југославијом, зато гајим велике симпатије за Југославију“. Оваквим признањем меродавних холандских личности можемо бити поносни.

У данашњим приликама, кад се за један дан губе милијарде капитала, ипак поверење остаје највећи капитал, који се никад изгубити не сме, и наша Југословенско-холандска трговачка комора трудиће се да тај капитал искористи за што тешњу привредну сарадњу измађу Холандије и Југославије.

ROTARSTVO VELIKE BRITANIJE i IRSKE Dr. Vj. Meichsner (R. K. Beograd)

Osnivanjem kluba u Dublinu godine 1911 Rotarstvo je preslo ocean i po prvi put uhvatilo korena u jednom novom kontinentu. Poreklom iz Sjedinjenih Drzava, sasvim je prirodno da se izvan Amerike пајрге nastanilo u jednoj anglosaksonskoj zemlji. Ipak njegov razvitak u Vel. Britaniji i Irskoj nije fekao baš tako glafko, kao što bi se u prvi mah moglo misliti. Baš činjenica što je Rofarstvo došlo iz Amerike prefstsvljala je više jednu smefnju nego povoljnu okolnost, na njegovo nesmetano razvijanje. A i sama rotarska ideologija nije nekako bila skrojena za englesku narav. Po svojoj prirodi poslovan, hladan i stvaran, Englez nije osobito prijemljiv ni za ideale ni za ideologije. Trebalo je naći nacina da se duh Rotarstva i na takvom terenu razvije. Koncesija koja je Englezima u formi najsire autonomije data bila je jedan veoma srecan potez, da im зе отодис! da na svoj na¢in prihvate ideale Rotarsiva

26